Šišmiši imaju prvi saobraćajni znak

SARAJEVO, 08. novembra – Centar za krš i speleologiju iz Sarajeva postavio prvi znak koji upozorava vozače da uspore i sačuvaju slepe miševe.

 

Upozorenje vozačima na potencijalni susret na putu/Centar za krš i speleologiju
Upozorenje vozačima na potencijalni susret na putu/Centar za krš i speleologiju

Šišmiši su stali rame uz rame sa domaćim i divljim životinjama – u Bosni i Hercegovini, i oni se sada nalaze na saobraćajnim znacima kojima se vozači upozoravaju da uspore.

Organizacija Centar za krš i speleologiju iz Sarajeva postavila je kod pećine Ponikva, u blizini Vareša i Olova, severno od Sarajeva, jedinstveni saobraćajni znak jer jedino na ovom mestu u Bosni i Hercegovini žive dve retke vrste šišmiša.

“Zabeležili smo dva stradanja šišmiša za koje znamo – a to znači da ih ima mnogo više jer smo se mi zatekli u trenutku samo ova dva.

Inače njihove leševe pokupe kune, lisice, i njihov broj je mnogo veći”, kaže za BBC na srpskom Jasminko Mulaomerović iz Centra za krš.

Posebno ih je ugrozila – modernizacija tunela.

Nova svetla i asfalt doprineli su da se vozila kreću neuporedivo brže, što životinjama daje malo prilike da izbegnu kobni susret.

“Na nekim mestima, tunel u pećini je toliki da bukvalno samo šleper može da prođe – šišmiš koji izlazi iz svojih kanala nema šanse da ga izbegne.”

Mulaomerović kaže da je pećina Ponikva posebna i po činjenici da je jedna od pet na svetu kroz koju čitavom dužinom prolazi tunel.


BBC
BBC

 

Pećina Ponikva – dom najmanje sedam vrsta šišmiša

  • veliki potkovasti šišmiš
  • mali potkovasti šišmiš
  • veliki mišouhi šišmiš
  • veliki kasni šišmiš
  • širokouhi šišmiš
  • alpski dugouhi šišmiš
  • šrajbersijev šišmiš

 

Zašto su važni šišmiši?

Istraživači rado posećuju pećinu Ponikva/Centar za krš i speleologiju
Istraživači rado posećuju pećinu Ponikva/Centar za krš i speleologiju

 

Jasminko Mulaomerović, inače doktor karstologije, kaže da su šišmiši najvažniji regulatori štetnih insekata u prirodi.

“Oni se hrane isključivo štetnim vrstama noćnih insekata, među kojima ima onih koji su štetni i za biljke i za ljude.

Računa se da od 2 do 3 hiljade štetnih insekata jedan šišmiš pojede za noć.”

On dodaje da su pojedine zemlje, renoviranjem čitavih gradskih četvrti, stvorile problem zatvarajući sve rupe gde se šišmiši mogu sakriti.

“Sada je u Evropskoj uniji uveden standard da svaka zgrada mora imati elemente za sklanjanje šišmiša i gnežđenje lastavica.”

Zbog toga, i aktivisti u Bosni i Hercegovini rade na staništima šišmiša.

Planiraju da jedan stari nemački bunker pretvore u kućicu za šišmiše jer su u drugim zemljama primetili da se na njivama može koristiti i do 30 odsto manje pesticida, ako su šišmiši u blizini.

“Oni su naše najkorisnije komšije – a mi o njima imamo uglavnom predrasude”, zaključuje Mulaomerović.

Izvor: BBC News na srpskom

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti javna. Obavezna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

 

error: