16 C
Laktaši
Utorak, 20 Oktobra, 2020

Ako često pijete “brufen” ovo su posledice kojih vjerovatno NISTE SVJESNI

0

LAKTAŠI, 25. decembra – Postoji uverenje da su lekovi koji ne zahtevaju recept relativno bezbedni. Mnogi veruju da to što se prodaju bez lekarske preporuke, odnosno dostupni su svima, znači da nemaju opasne neželjene efekte, ali nova studija pokazalo je da to nije tačno.

Foto: Profimedia

Najpopularniji lekovi koji se ne izdaju na recept, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ili NSAIL), kao i acetaminofen, mogu imati više dugotrajnih i potencijalno negativnih efekata nego većina ljudi misli.

U najnovijoj studiji o lekovima, objavljenoj u “Američkom časopisu za epidemiologiju”, istraživači na čelu sa doktorom Garijem Curhan, izneli su zaključak da među ženama dugoročna redovna upotreba NSAIL i acetaminofena povezana je sa povećanim rizikom od gubitka sluha.

Analizirajući podatke prikupljene od više od 55.000 žena, otkrili su da su ljudi koji koriste NSAID kao što je ibuprofen ili acetaminofen duže od šest godina, imaju 9% do 10% veći rizik od gubitka sluha deceniju kasnije. Oni koji koriste aspirin nisu imali slične probleme sa sluhom.

– Brine me što ljudi misle da su NSAIL i acetaminofen potpuno bezbedni, a da ne moraju da razmišljaju o potencijalnim nuspojavama. Posebno ljudi koji ih uzimaju zbog hroničnog bola. Trudimo se da ih podstaknemo da pogledaju zašto imaju bolove, ne šta mogu da uzmu da protiv bolova – kaže Curhan.

Ova studija poslednja je nizu koja ukazuje na pitanja o dugoročnoj bezbednosti lekova protiv bolova koji se uzimaju bez recepta. Ako se koriste prema uputstvu, za povremeno, kratkotrajno olakšanje bola, ovi lekovi su relativno bezbedni.

Foto: Profimedia

Ali lekove koji se mogu uzeti bez recepta mnogi rutinski koriste za česte glavobolje i bolove, pre nego što se trude da otkriju uzroka bola. Neki, često se koriste i pre treninga da bi se izbegla upale mišića ili posle treninga, ali kao pomoć da se lakše zaspi.

– Ljudi moraju da budu svesni potencijalnih loših strana dugotrajne upotrebe analgetika – kaže Curhan.

Nedavne studije pokazale su da redovna upotreba lekova povećava rizik od srčane insuficijencije, problema sa bubrezima i hipertenzije. Sada se pokazalo da dugoročno korišćenje lekova može da ošteti sluh.

Iako pomenuta studija nije istražila kako lekovi tačno utiču na sluh, dosadašnja otkrića nagoveštavaju da lekovi ili utiču na ćelije u uhu ili utiču na krv i protok kiseonika u osetljivim delovima organa koji mogu ugroziti sluh.

 

Blic

Skromni heroj velikog srca iz Jurkovice: Drago Mihaljčić

0

LAKTAŠI, 25. decembra – Drago Mihaljčić (78), penzioner iz Srednje Jurkovice kod Gradiške svakodnevno prelazi desetine kilometara pomažući svojim komšijama i drugim meštanima u Potkozarju.

Foto: M. Pilipović / RAS SrbijaDrago Mihaljčić iz Jurkovice

On je pokrenuo mnoge akcije na zbrinjavanju beskućnika, posredovao u lečenju, prevozu starih, bolesnih i dece, založio se za ostvarivanje njihovih različitih prava…

Najveći deo vremena, tokom 13 godina penzionog staža, posvetio je siromašnim, bolesnim i obespravljenim. Njihova jedinstvena evidencija solidarnosti u Draginoj svesci je veoma dugačka i bogata.

– Meni je uvek velika čast pomoći drugima u nevolji. U detinjstvu sam bio veoma siromašan, skromno smo živeli i malo imali. Sada sam u mogućnosti da drugima pomognem ne mareći mnogo za teret i vlastitu žrtvu – ispričao nam je Mihaljčić, član rukovodstva opštinskog Udruženja penzionera u Gradiški, gde redovno referiše o svojim aktivnostima.

Ovaj penzioner se u materijalnom smislu ne razlikuje od većine Jurkovčana, nema vrednu imovinu niti milione u banci, ali naglašava da poseduje duhovno bogatstvo koje narod ceni.

– Zovu me mnogi i to u svako doba dana. Neko se žali da nema šta da jede, drugima trebaju lekovi, a ne mogu otići po njih, mole za lekarsku pomoć, apeluju za ogrev, zovu me zbog uverenja i potvrda u Opštini… Svaki čovek je zasebna nevolja, ali je najteže u slučaju elementarnih nepogoda, požara i poplava – prepričava Mihaljčić svoja brojna iskustva i tuđe nedaće sa kojima se uspešno nosi, u inat sedam i po decenija na valstitim plećima.

U tome ga, kaže, podržavaju sin Radosav, snaha Jovanka i unučad Helena i Ranko, a zahvalan je na dobroj saradnji i razumevanju Crvenom krstu i gradiškom Centru za socijalni rad.

Foto: M. Pilipović / RAS SrbijaDragoljub Mihaljčić, Milorad Galić i Miloš Petrović

Mihaljčić je samo jedan od zaboravljenih humanista i skromnih heroja velikog srca u gradiškom kraju.

Njih se opštinske vlasti retko sete povodom važnih datuma i svečanosti kao što je 24. april, Dan oslobođenja Gradiške.

Tada su u prvom ešalonu nagrađenih uglavnom političari, odbornici i poslanici, direktori i funkcioneri Opštine i Vlade RS. Ove godine, posle tradicije od sedam decenija u Gradiški nisu dodeljenja tradicionalna priznanja jer su u senci borbe za vlast i skupštinske krize.

– Vredne osobe, uzorne domaćine, humaniste kao što je Drago Mihaljčić te sposobne pojedince iz naroda niko ne primećuje. Godinama se priznanja, popraćena visokim novčanim iznosima, daju političarima. Stalno to ide u istom krugu i smeru bez obzira ko je na vlasti, posle se svađaju i sami sebe demantuju – saglasni su građani Gradiške, sagovornici „EuroBlica“ kivni na lošu praksu dodele opštinskih prioznanja koja se stalno ponavlja.

Mihaljčić je nedavno, od strane Crvenog krsta proglašen i za volontera 2017. godine u Gradiški.

Dragine akcije

Na dugačkom spisku osoba kojima je pomogao u različitim nedaćama su Milena Todorović, Zorka Karapetrović, Stevo Bijelić, Desanka Jokić, Miloš Petrović i drugi iz nekoliko potkozarskih sela.

 

Blic

Božićna priča Paola Koelja: Muzika dolazi iz kuće

0

LAKTAŠI, 25. decembra – Božić nije tek jedan dan u godini, već način razmišljanja… “Glas Laktaša” svim vjernicima katoličke vjeroispovijesti čestita Božić, uz priču Paola Koelja: “Muzika dolazi iz kuće”

katolički božič

Na Badnje veče, kralj je pozvao predsednika vlade da mu se pridruži u uobičajenoj zajedničkoj šetnji. Uživao je da gleda ukrašene ulice, ali pošto nije hteo da podanici troše previše novca samo da bi se ti ukrasi njemu dopali, obično su se njih dvojica maskirali u trgovce iz neke daleke zemlje.

Šetali su kroz centar grada, divili se svetiljkama, jelkama, svećama koje su gorele na pragovima, tezgama na kojima su se prodavali pokloni, kao i svim onim muškarcima, ženama i deci koji su žurili kući da dočekaju Božić za trpezama krcatim hranom.

Na povratku, prošli su kroz siromašniji kraj, gde je atmosfera bila drugačija. Nije bilo svetiljki, ni sveća, ni zamamnih mirisa hrane koja samo čeka da bude poslužena. Jedva da se iko zatekao na ulicama, i kralj je – kao i svake godine – rekao predsedniku vlade kako zaista moraju posvetiti više pažnje sirotinji u kraljevstvu. Predsednik vlade je klimnuo glavom, znajući da će se ta tema uskoro ponovo zaboraviti, zatrpana svakodnevnom birokratskom praksom ispunjenom budžetskim pitanjima i razgovorima sa stranim gostima.

Odjednom, začuli su muziku iz jedne od najsiromašnijih kuća. Na kućerku su se daske toliko rasušile da su mogli da provire i vide šta se dešava u njoj. A ono što su ugledali bilo je zaista apsurdno: starac u invalidskim kolicima je plakao, mlada žena obrijane glave je plesala, a mladić tužnih očiju je lupao dairama i pevao jednu narodnu pesmu.

kralj

“Idem da vidim šta se dešava”, rekao je kralj.

Zakucao je na vrata. Muzika je prestala, a mladić prišao vratima.

“Mi smo trgovci, tražimo prenoćište. Čuli smo muziku, videli smo da ste još budni, pa smo mislili da bismo mogli da prenoćimo tu.”

“Možete da nađete prenoćište u hotelu u gradu. Mi vam, avaj, ne možemo pomoći. Uprkos muzici, ova kuća je puna tuge i patnje.”

“A možemo li znati zašto?”

“Sve je to zbog mene.” To je progovorio starac u invalidskim kolicima. “Proveo sam život učeći sina kaligrafiji, tako da jednog dana može da se zaposli kao pisar u palati. Međutim, godine su prošle a nijedno radno mesto se nije ukazalo. I onda, prošle noći, usnio sam glupi san: došao mi je anđeo i rekao mi da kupim srebrni pehar jer će, kako je anđeo rekao, sam kralj doći kod mene u posetu. Piće iz tog pehara i daće mom sinu posao.

Čoveka čini njegova vera

Anđeo je bio tako ubedljiv, da sam odlučio da ga poslušam. Kako nismo imali para, moja snaha je otišla na pijacu jutros i prodala kosu, pa smo mogli da kupimo taj pehar tamo. Njih dvoje sad daju sve od sebe da me oraspolože za Božić, pevaju i igraju, ali nema to svrhe.”

Kralj ugleda srebrni pehar i zatraži da mu daju malo vode da utoli žeđ. A onda, pred odlazak, reče porodici:

“A znate li, danas smo baš imali razgovor sa predsednikom vlade i on nam je rekao da će se sledeće nedelje objaviti oglas za posao pisara u palati.”

Starac klimnu glavom, ne verujući baš u to što čuje i pozdravi se nemoćno sa strancima.

Međutim, sutradan ujutru, kroz sve gradske ulice začula se kraljevska objava: “Palata traži novog pisara”. Na dan prijema, soba u palati bila je puna ljudi spremnih da se takmiče za to traženo mesto. Predsednik vlade je ušao i rekao svima da pripreme papir i olovku.

“Tema vašeg rada je: Zašto jedan starac plače, žena obrijane glave pleše, a tužni mladić peva?”

Kroz sobu se začuo žamor neverice. Niko nije umeo da napiše rad s takvom temom osim jednog mladića u pohabanoj odeći koji je sedeo u uglu. On se široko osmehnuo i počeo da piše.

Prevela: Kristina Ivanović

Izvor: Sensa.rs

Srbinu nisu htjeli da ocarine robu iz Kine bez pečata, ono što je uradio ne viđa se ni u FILMU (FOTO)

0

LAKTAŠI, 24. decembra – Darko Vidić iz Srbije na Fejsbuku je opisao poprilično bizaran slučaj u kojem srpski carinici nisu hteli da carine robu iz Kine jer na dokumentu nije bilo žiga, zbog čega je domišljati poduzetnik s interneta kopirao pečat kineske dinastije Ming (1368. – 1644.) i zalepio ga na fakturu, nakon čega su mu robu ocarinili i pustili u državu.

Foto: Darko Vidić / Facebook

“Sedim s čovekom koji je u petak uvezao robu iz Kine, a carinik nije hteo da pusti carinjenje jer faktura Kineza nema pečat. Ne koriste pečate jednostavno. Kina je u 21. veku. Ni objašnjenje ministarstva od prošlog dana nije pomoglo.

Carinik je rekao, citiram: ‘Neka ti premijerka carini'”, napisao je Vidić i dodao kako je carina “jedan od najkorumpiranijih elemenata u Srbiji”.

“Čovek šta će, ne može da pribavi pečat jer ga Kinez nema, nepismen i bahat carinik ne pušta, i on uzme i sa neta skine pečat Dinastije Ming i fotošopira ga na fakturu i carinik pusti. Srbija ludilo. Kad nađem ime carinika objavljujem javno. Ovim ljudima se mora stati na put!”

 

Blic

Danas su Materice: Evo šta valja, a šta ne valja raditi

0

LAKTAŠI, 24. decembra – Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Materice, izvorni srpski praznik, dan svih majki, žena i baka.

materice

Na Materice je običaj da deca vežu svoje majke rano ujutro, pre nego što se ove probude. Majke se po tradiciji mogu odvezati tek kada deci predaju poklon.

Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na materice/oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.

Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana. Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo “čisti” ušli u Novu godinu.

Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje danas treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.

Za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.

Zato draga mala i velika deco, spremite se da privežete mame, bake, tetke, ujne, radujte se i veselite jer “majka je veza – da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.

Izvor: BKTVNews

Čestitamo dobitniku “SEDMICE”! Očekivana premija bila 4,4 miliona EVRA

0

LAKTAŠI, 23. decembra – U 102. kolu igre na sreću Loto večeras je izvučena “sedmica”, a očekivana premija bila je čak 4.400.000 evra!

Srećni dobitnik listić je uplatio u mjestu Odžaci. Izvučeni su brojevi: 3,4,10,14,17,22 i 31.

Prethodna “sedmica” izvučena je u martu ove godine.

Loto zajednički organizuju Državna Lutrija Srbije i Lutrija Republike Srpske.

(Uno portal)

Gužva na graničnim prelazima sa Slovenijom, Hrvatskom i Srbijom

0

LAKTAŠI, 23. decembra – Hrvatski auto-klub upozorio je vozače na pojačan saobraćaj i duža čekanja na graničnim prelazima sa BiH i Srbijom na izlazu iz Hrvatske, kao i na prelazima Macelj, Bregana i Lupinjak na ulazu iz Slovenije.

Bregana

Na granici sa Slovenijom na prelazu Bregana putnička vozila čekaju dva časa, a na prelazu Macelj 45 minuta.

Putnička vozila na granici sa Srbijom na Bajakovu čekaju dva časa, a kamioni osam časova. Na graničnom prelazu Tovarnik /Šid/ kamioni čekaju četiri časa.

Na granici sa BiH putnička vozila se na prelazu Slavonski Brod zadržavaju 45 minuta, a u Staroj Gradišci pola časa.

Iz HAK-a navode da su zbog gustog saobraćaja na pojedinim graničnim prelazima moguća i duža čekanja, pa vozače mole za strpljenje i razumijevanje.

Autobuski saobraćaj pojačan je na granici sa Slovenijom na prelazu Macelj u oba pravca i na Bregani na ulazu, te na granici sa Srbijom na izlazu iz Hrvatske na prelazu Bajakovo na izlazu.

Zbog pojačanog izlaza vozila na graničnom prelazu Bajakovo na granici sa Srbijom zatvorena je zaustavna traka, koja služi samo za prolazak hitnih službi.

 

Nezavisne.com

Aktuelnosti

Najčitanije

Najviše komentara