10 C
Laktaši
Nedjelja, 20 Septembra, 2020

Ovako je sve počelo…Sjećate li se Motorole, Simensa i Eriksona

0

LAKTAŠI, 09. novembra – Prvi mobilni telefon napravljen je 1973. godine. Oni su od tada uspeli da drastično premene svet. Kako je došlo do ideje o mobilnim telefonima i u kom pravcu bi oni mogli da se razviju u narednih nekoliko godina, saznajte u nastavku.

bezicni

Inženjeri Bell Labs-a razvili su 1947. godine ideju o futurističkoj mreži koja bi bila neophodna da bi ovi telefoni funkcionisali. Pozivi bi “skakali” između telefona koji su u dometu. U to vreme, tehnologija za ovako nešto nije postojala, ali se ubrzo pojavila.

Telefoni u automobilima (car phones) za kratko vreme su postali popularni uprkos svojim ograničenjima. Samo određeni broj ljudi mogao je da ih koristi istovremeno, a na poziv se ponekad čekalo i do 30 minuta. Takođe, postojala je lista čekanja od pet to deset godina.

Sve se promenilo 1973. godine kada je inženjer Motorole, Martin Kuper, prikazao prvi mobilni telefon – DynaTAC 8000X. Telefon je bio baziran na konceptu mreže koju su razvili inženjeri Bell labsa.

Motorola-DynaTAC-1

Deset godina i stotinu miliona dolara investicija kasnije, Motorola je objavila ovaj telefon javnosti. Čekanje od deset godina bilo je neophodno da bi se izgradila potrebna mrežna infrastruktura kako bi telefon uopšte funkcionisao.

Kompanija IBM je 16. avgusta 1994. godine lansirala Simon, preteču pametnih telefona kakve poznajemo danas. Ovaj uređaj imao je ekran osetljiv na dodir i prvi je telefon sa “aplikacijama”. Koštao je 1.800 dolara.

IBM_Simon

Dve godine kasnije, tačnije 1996. godine, Motorola je predstavila prvi telefon na preklapanje – Motorola StarTAC.

Prvi BlackBerry telefon, model 5810, pojavio se 2002. godine. Iste godine pojavila se i Nokia 1100, najprodavaniji mobilni telefon svih vremena.

Potom je 2004. godine Motorola predstavila čuveni Razr V3 model mobilnog telefona na preklop.

motorola

Apple je u junu 2007. godine potpuno promenio svet – predstavio je iPhone. Prvi model prodat je u šest miliona primeraka, a potom su svake godine usledili novi modeli. iPhone je zauvek promenio svet mobilnih telefona, kompjutersku industriju i celokupni svet tehnologije.

tel

Prvi Android telefon, HTC Dream, pojavio se 2008. godine, a potom su usledili i ostali popularni modeli sa ovim operativnim sistemom.

Današnji telefoni su potpuno druga priča u odnosu na DynaTAC od 10.000 dolara koji se pojavio 1983. godine. Međutim, razvoj i napredak mobilnih uređaja još uvek nije gotov.

Naime, prema predviđanjima Svetskog ekonomskog foruma, prvi telefoni koji će biti ugrađeni u naša tela bi u komercijalnoj upotrebi mogli da se pojave već 2024. godine.

 

/Dnevno.rs/

Jeste li izmirili poreske obaveze? Rok je istekao, prinudna naplata neminovna

0

LAKTAŠI, 09. novembra – Opština Laktaši obavještava sve poreske obveznike poreza na nepokretnost da je, 30. septembra, istekao zakonski rok za izmirenje poreske obaveze utvrđene poreskim računima za 2017.godinu.

Pozivaju se svi poreski obveznici poreza na nepokretnost, koji nisu u cjelosti izmirili svoje poreske obaveze 2017. godine, kao i eventualne neizmirene iznose po osnovu poreza na nepokretnosti iz prethodnih godina, da to učine odmah.

porez
U suprotnom, protiv svih vlasnika nepokretnosti Poreska uprava će pokrenuti postupak prinudne naplate, te će im iznos dospjele obaveze biti uvećan za troškove postupka prinudne naplate i kamate.
Takođe, pozivaju se svi koji još uvijek nisu prijavili svoju nepokretnu imovinu, da to učine odmah, jer će neprijavljene nepokretnosti koje identifikuje Poreska uprava biti prijavljene po službenoj dužnosti, a vlasnicima uručeni poreski računi sa obračunatim kamatama i novčanom kaznom.
Poreska uprava će u narednom periodu intenzivirati aktivnosti na prinudnoj naplati ovog opštinskog prihoda, koristeći sve zakonski raspoložive mjere, od blokada računa, pljenidbe pokretne imovine do upisa hipoteka na nepokretnu imovinu.

 

/Opština Laktaši/

Maglajani, Drugovići, Kriškovci: napreduju radovi na vodovodnom sistemu

0

LAKTAŠI, 09. novembra – U opštini Laktaši, planom kapitalnih investicija, predviđena je izgradnja tri vodovodna sistema u različitim djelovima opštine, kao i proširenje kapaciteta izvorišta u Maglajanima.

23376271_530276287324644_4125796676288421425_n
Na lokalitetu sela Drugovići, počeli su radovi na izgradnji vodovodnog sistema, u dužini od 6,5 kilometara.
„U okviru projekta vodovoda i kanalizacije Republike Srpske, redovna aktivnost nam je da obilazimo gradilišta, tako smo tim povodom danas i u Laktašima“, rekla je Radmila Mihić, pomoćnik ministra finansija i šef tima za projekat vodovoda i kanalizacije u Republici Srpskoj.

23244349_530276250657981_453367902964275769_n
Ona je dodala da je uočila veoma ozbiljan pristup ovom projektu od strane lokalnih vlasti.
,,Moram naglasiti da su ispunjeni svi standardi koje smo postavili, a bili su veoma visoki, što je za svaku pohvalu“, istakla je ona.
Vrijednost radova u Drugovićima iznosi 250 hiljada maraka, a 55 korisnika će biti priključeni na vodovodni sistem Kriškovci, te će i ovi građani imati kvalitetno snabdijevanje vodom.

23316607_530276240657982_2283266355324653932_n
„Ovde se radi po sistemu ključ u ruke, što znači da će sve biti završeno”, izjavio je načelnik opštine Laktaši Ranko Karapetrović.
On je naglasio da ovaj projekat podrazumijeva i proširenje kapaciteta izvorišta u Maglajanima.
„Planirano je da se i ovaj sistem spoji sa sistemom u Kriškovcima, zbog sigurnosti i zbog pojave mangana. Buše se dva nova bunara, koja će biti uključena u čitav vodovodni sistem opštine Laktaši“, dodao je Karapetrović.

23319150_530276263991313_5604649280116906112_n
Sredstvima koje je obezbijedila Evropska investiciona banka, kao i opštinske vlasti, do kraja marta iduće godine završiće se radovi na pomenutim vodovodnim sistemima, a ukupan projekat vrijedi 2.776 000 konvertibilnih maraka.

 

Foto: Fb stranica Opština Laktaši

/Opština Laktaši/

“Pustolov” iz Nove Topole. Baka Cvijeta oličenje volje i pozitivnog duha

0

LAKTAŠI, 09.  novembra – Sve što zaradi prodajući šarene priglavke i bele čarape starica Cvijeta Stanković, poreklom iz Kruhara kod Sanskog Mosta nastanjena u Novoj Topoli, troši za putovanja.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

Ove godine bila je u Mostaru, Višegradu i Jajcu a za narednu je u svoju beležnicu upisala Triglav, Drvar i Plitvička jezera. Hoće, kaže da u starosti ispuni želje iz mladosti, kada je mnogo radila, borila se za decu, porodicu i život. Tada, priča Cvijeta pored šarene tkanice svojih rukotvorina na gradskoj pijaci, nije imala vremena niti mogućnosti da ode ni u Sanski Most a pogotovo u neko udaljenije mesto.

– Imam tri sina, jedan je u Kranju u Sloveniji a dvojica su ovde. Brane, Željko i Drago, kao i njihove porodice, snahe, unučadi, svi su dobri. A imala sam sreće dolaskom u Lijevče polje jer sam upoznala dobre ljude koji su mi pomogli. Sa svima sam dobro i ni na šta se ne mogu požaliti. Dobar narod pa dobro i ja sa njim, svako je davao i činio koliko je mogao – priča Cvijeta. Žali se jedino na teškoće u mladosti, u zavičaju, počev od rodnih Kljevaca pa u Kruharima, gde se udala i rodila sinove.

-Sve teške poslove radila sam zajedno sa pokojnim mužem, vodila volove, orala, kopala, iznosila drva iz šume, cepala klade, radila sve što crni vrag smisli… Ništa, nikakvo zlo mene nisu mimoišli ali sam uvek bila jaka, hrabra i nisam odustajala od posla – pripoveda Cvijeta sećajući se mladosti u podgrmečkom kraju. Ipak, ona radije priča o lepšem vremenu i životu, veštinama, pletivu i priglavcima.

– U školu nisam išla, nemam ni razreda nauke ali znam čitati i pisati. Prigalvke sam počela plesti čim sam prohodala, tako mi se čini. Znanje i veštinu prihvatila sam od starijih žena jer tada se čarape nisu kupovale nego plete. Koja žena ih ume lepše našarati, ta je na boljem glasu – objašnjava Cvijeta Stanković koja bi, veli, pletivom mogla opasati  nekoliko država, kada bi kojim slučajem rasplela sve što je isplela za više od osam decenija.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

– Moje pletivo bi moglo svezati od Triglava do Đevđelije, jeste Sunca mi žarkoga i ovoga dana današnjega, svi to znaju koji me poznaju – zaklinje se, po malo u stihu, ova kršna Grmečlijka koja je u Lijevču i Potkozarju upoznala mnogo ljudi i sa njima sklopila trajno prijateljstvo.  Prilaze joj znatiželjnici, zagledaju njene priglavke svakojakih šara, proveravju mekoću vune, pitaju za cene… Ona svima šaljivo odgovara, priča o svojim ručnim radovima, opisuje rukotvorine izrađene veštim rukama, pretura čarape bez kojih se zimi, koja je uveliko zakucala u ovom kraju, nikako ne može.

-Volim putovati, samo neka se ide, jer ni pas ne voli biti u kući. Mene niko nije vezao da tu moram danjivati i noćivati. Sve što prodam, trošim za putovanja. Nekada me voze moji, sin Brane i druga deca a idem i autobusom, svaku priliku hvatam da bih videla sveta i naroda – opisuje naša sagovornica svoju životnu filozofiju punu neodoljivih izazova. O svakom mestu koje je posetila, opširno pripoveda.

– Most u Mostaru treba videti, to su čudesa od kamena. Ljudi skaču sa ograde kao laste i upadaju u Neretvu. Strah je pogledati a tek skočiti, dugo sam se pitala kakvo srce imaju kada se toga ne plaše. Nešto razmišljam, da njihove majke znaju odakle skaču, sigurno im taj luksuz i nestašluk nebi dozvolile. Moj Brane je jednom u Kruharima skočio sa tavana, za malo se nije nagrdio na vile u senu  pa ga i danas karam i kritikujem zbog toga – veli Cvijeta detaljno opisujući Višegrad, most na Drini, veliku reku na granici dve države, BiH i Srbije, onda Sarajevo i Jahorinu, gde je takođe bila više puta.

–  Sakupljam pare, sve po deset maraka slažem u novčanik, pripremam se za nova putovanja. Nikada nisam bila u Titovoj pećini u Drvaru, moram tako otići. Pričao mi je sin koji živi u Kranju o lepotama Triglava, kaže da se odatle vidi pola sveta pa mi je i to želja, ići ću da vidim, moram. Pred rat sam mislila otići na Plitvice pa nisam uspela, uvukla se kuga u narod pa izbio rat ali iduće godine, čim proleće grane, ode baba opet na putovanje – samouverena je Cvijeta, odlučna u svojim namerama da još ponešto vidi i oseti, ode gde je srce vuče a noge nose.

 

Za Blic piše Milan Pilipović

Moderne ljubavi -moderna pravila

0

LAKTAŠI, 08. novembra – Verovatno ste odrastali gledajući filmove i slušajući bakine savete o ljubavi, ali nova vremena traže i nova ljubavna pravila. Ako ste “singl”, evo šta je korisno da znate.

love

On zove na sastanak – vi plaćate?

Tradicija nalaže da na prvom sastanku račun plaća muškarac, ali u današnje vreme to više nije nužno. Istraživanje veb stranice Match.com pokazuje da je 41 odsto žena spremno da plati račun na prvom sastanku, pod uslovom da ih muškarac sam pozove na taj isti sastanak.

Potrebno je 15 minuta

Kada je u pitanju hemija, istraživanja pokazuju da je dovoljno 15 minuta da odlučite da li se međusobno privlačite. S ovim se slažu i muškarci i žene, a prvi utisak je sasvim dovoljan i da odlučite da li želite drugi sastanak ili ne.

Iskrenost je još uvek najbolji recept

Ako ste na sastanku s muškarcem koji vam se ne sviđa, recite mu da niste zainteresovani – istraživanja pokazuju da 52 odsto muškaraca smatra boljom opcijom da dama iskreno kaže da nije zainteresovana, nego da zavlači muškarca.

Nemojte ići do kraja

Tu još uvek važe stara pravila – kada je u pitanju seks, većina muškaraca kaže kako gube poštovanje prema ženi koja im na prvom sastanku dozvoli da odu do kraja. Minimum od tri sastanka je neki standard kojeg se nije loše držati, a ako ste ozbiljni u pogledu veze, nije loše ni malo duže.

Foto:Pixaby

Izvor. B92

Zadatak koji je namučio i najpametnije: Koliko je sati? VIDEO

0

LAKTAŠI, 08. novembra – Zadatak koji je postavljen učenicima jedne škole u Kini najnovija je glavolomka koja je namučila javnost.

sat

U pitanju je sat koji ima 12 klasičnih podijeljaka, ali je zarotiran tako da se ne zna koliko sati pokazuje.
Možete li vi da rješite problem samo na osnovu položaja kazaljki?

Ponuđeni odgovori su:

a) Između 3 i 4 sata

b) Između 6 i 7 sati

c) Između 8 i 9 sati

d) Između 10 i 11 sati

 

/Glas Srpske/

“GENIJALNI MEHANIČAR” Prnjavorčanin napravio bolid i oduševio Britance

0

LAKTAŠI, 08. novembra – Vodeći mediji u Velikoj Britaniji juče su objavili prilog o Miši Kuzmanoviću iz Prnjavora koji je napravio vlastiti bolid Formule 1.

Foto: Barcroft Cars / youtube

“Daily Mail” Kuzmanovića naziva “genijalnim mehaničarem”, navodeći da je potrošio oko 20 hiljada funti i oko dve godine rada da bi u svom Prnjavoru napravio vlastiti automobil, za koji je dobio i dozvolu da ga vozi ulicom.

Ideju je dobio kada je posetio jedan Formula 1 događaj u Beogradu. Kuzmanović je rekao da automobil zapravo nije baš replika Formule 1 jer odudara od nekih standarda.

– Automobil je rađen po mojoj želji i viziji. Konstrukciju i dizajn sam ja radio, malo su mi prijatelji pomagali – rekao je Kuzmanović.

Automobil je dug 6 metara, što znači da je veći od standarda, a težak je oko 1.200 kilograma. Ima i muziku kao i drugo sedište, što takođe formula nema.

Prilog o Kuzmanoviću su objavili i drugi vodeći britanski mediji, kao što je “The Sun”, ali i portali širom sveta. Kuzmanović je rekao da je dobio ponudu da proda automobil za 60 hiljada evra, ali da nije zainteresovan. Dodao je da ima još ideja i da želi da pravi nove stvari.

 /Blic/

Aktuelnosti

Najčitanije

Najviše komentara