Direktor “Protivgradne preventive RS” Tihomir Dejanović naveo je da je iz prošle sezone na raspolaganju ostala 1.341 protivgradna raketa, a do 15. aprila biće obezbijeđeno, obećava, dodatnih 390, kako bi sa 1.731 raketom sve protivgradne stanice bile spremne za sezonu.
– Poštujem to što rade, ali činjenica je da rakete ne mogu spasiti voćnjake od grada. U našim uslovima jedino pravo rešenje je protivgradnja mreža – kaže Miladin Stojnić, inženjer voćarstva iz Potkozarja sa 40 godine iskustva u ovoj oblasti.
Stojnić kaže da na ovakvu situaciju utiče nekoliko faktora. Jedan od niih su male države i blizina državne granice, što uslovljava komplikovane procedure za dobijanje dozvole za dejstvovanje raketama.
– Gradonosni oblak treba treba pratiti od nastajanja, a on može i dva puta preći državnu granicu – kaže Stojnić.
Foto Milan Pilipović/RAS Srbija
Tihomir Dejanović
Drugi faktor je blizina aerodroma. Aerodrom Banjaluka u Mahovljanima nalazi se nadomak najbogatijeg voćarskog kraja, gdje je često potrebna intervencija protivgradne zaštite. Za ispaljivanje raketa neopohodna je dozvola kontrole leta BHANSA, kako se ne bi ugrozio aviosaobraćaj.
– Tako se dešavalo da zbog aviončića od pet putnika grad uništi stotine hektara voćnjaka. Posebno je problematično što avioni najčešće dolijeću baš popodne, kada je i najveća opasnost od grada – kaže Stojnić.
Objašnjava da grad najčešće udari u periodu od dva popodne do osam naveče.
Direktor “Protivgradne preventive RS” Tihomir Dejanović priznaje da je protivgradno delovanje u 2018. bilo ograničeno zbog aviosaobraćaja.
– Broj ispaljenih protivgradnih raketa bio bi znatno veći da tokom prošle sezone nismo imali nekoliko specifičnih situacija, kada zbog sigurnosti aviosaobraćaja nismo imali dozvolu za ispaljivanje raketa – kaže Dejanović.
