Učiteljica Jasmina Milošević je još u srednjoj školi pročitala knjigu „Slobodna deca Samerhila”, Aleksandra Nila i tada je shvatila svoj cilj – poželela je da što više dece učini slobodnom i srećnom. Danas je učiteljica u Osnovnoj školi “Ljubomir- Ljuba Nenadović” u selu Ranilović i osmesi njenih đaka dovoljno govore o tome da li je uspela u svojoj misiji.

Ta knjiga joj je dala podstrek i ohrabrenje.

– Ako to već može jednom da se dogodi u Samerhilu, onda se može dogoditi svugde ‒ kad ljudi budu spremni za to. Ja sam se, jednostavno, osećala spremnom. To ne znači da se usaglašavam sa svakim stavom autora, ali se posle i 27 godina radnog staža trudim da neke ideje primenjujem, da moji učenici imaju srećno detinjstvo koje će pamtiti po lepim školskim danima, da znanje stiču kroz igru, da se druže, vole prirodu i da u školu dolaze sa osmehom – rekla nam je Jasmina.

– Profesija kojom se bavim je najteža i ujedno najlepša na svetu. Nastavnik nikad ne može da ostari, nastavnik je uvek mlad uz decu uz koju i on sam raste. Trudim se da uvek budem u toku savremenih novosti u profesionalnom usavršavanju, da deci uvek budem na usluzi, da ih naučim kritičkom razmišljanju, da ih koliko mogu spremim za svet u koji idu, a pre svega da njihove školske dane pamte kao najlepši deo detinjstva, a da uz to nauče one najvažnije životne lekcije – priča nam učiteljica Jasmina.

Jasmina Milošević Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

A kako deca sa njom uče? Zabavno, kroz igru, što i te kako ima efekta.

– Učimo da koristimo pribor za jelo, uz pratnju nekoliko roditelja, redovnom linijom, idemo u Beograd da bismo se vozili tramvajem i trolejbusom, često posećujemo bioskop, muzej, biblioteku, gledamo pozorišne predstave, idemo na klizanje, spremamo zimnicu, pravopis učimo kuckajući poruke na telefonu, razlomke učimo praveći pice i bakin kolač, pišemo pisma jedni drugima, u pošti učimo kako da popunjavamo uplatinice, pošaljemo pisma… Na času smo vežbali i kako da koristimo escajg, a onda su drugarici iz odeljenja otišli na slavu.

Na slavi kod drugarice Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Najmanje propusta će biti ako predviđeno gradivo ne naučimo danas, već sutra ili prekosutra jer učenje traje ceo život, ali ako propustimo da decu naučimo važnim životnim lekcijama, ako propustimo da im ukažemo šta znači dobar čovek – onda je to nenadoknadivo – otkriva ona.

Razlomci i pica Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Kada su greške u pitanju, decu uči da niko nije bezgrešan, ali da je važno ne ponavljati ih. Da bi im to što življe prenela, često smišlja priče protkane raznim školskim događajima i problemima i onda zajedno traže rešenje.

– Za ozbiljnije lične probleme postoji ordinacija, odnosno jedna prostorija koju su učenici nazvali ordinacija u kojoj pričamo tajne, probleme i pronalazimo rešenja – rekla je.

Jasmina shvata ko je najvažnija karika u životu svojih učenika – roditelji! Zato često organizuje zajedničke časove, radionice, susrete, a roditelji ponekada budu u “ordinaciji”!

Školski ljubimac Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

– Probleme rešavamo zajednički, odmah, bez odlaganja. Pored roditelja u rad uključujem i bake i deke, stariju braću i sestre pa čak i lokalnog poštara koji nam donosi novogodišnje poklone i pisma. Zbog toga imam bezgraničnu podršku i pomoć roditelja u svemu što radim, pa često su roditelji ti koji se organizuju i prevezu decu u bioskop, pozorište, biblioteku, muzej, zajedno osmislimo novogodišnje poklone za decu i okačimo ih na bor u školskom dvorištu, organizujemo rođendanska slavlja – priča učiteljica.

Na kraju svakog četvrtog razreda, svaki učenik dobije diplomu i priču koju čine najinteresantnije fotografije njihovog druženja.

– Nagrade? One javne, vidljive svima – nemam. Moje nagrade su moji učenici koji me obavezno pozovu kada završe školovanje, dobiju posao, kada me pozovu da prisustvujem njihovim slavljima. To su moje najveće nagrade i tada znam da sam veoma uspešna u svom poslu- zaključila je Jasmina.

Izvor: Noizz.rs