LAKTAŠI, 14. februara – Sveti Trifun je zaštitnik vinogradara i mehandžija. Kažu, dozvoljeno je napiti se na Svetog Trifuna.
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“. Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.
Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“. Sečka je, opet rekla: „Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla“ – toliko u februaru može biti hladno.
Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope“. Svetog Trifuna slave i gostioničari.
