Dječak Slobodan Stojanović koji je zvjerski ubijen od strane Elfete Veseli, pripadnice tzv. Armije BiH dobio je fresku u Manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku
Zločinac i “desna ruka” zloglasnog Nasera Orića tek nedavno je, nakon života u Švajcarsko), privedena pred lice pravde i dobila samo 13 godina zatvora. Slobodan je teško mučen i stradao je u najvećim mukama
Njagova jedina krivica je bila što je bio Srbin i što se vratio u svoje selo po voljenog psa.
Slobodan – plavooki anđeo
Skupiše se zveri na nemoćno stado,
U paklenoj noći kraj zelene Drine,
A pred njima stoji plavooko čado.
Otac bolno ječi:
„Ne boj se, Slobodane, moj maleni sine!“
Mrtva se tjelesa valjaju selom,
Topla junska noć samo što ne mine,
Odjek straha sve tišinu para.
Otac tiho ječi:
„Ne boj se, Slobodane, moj maleni sine!“
Poturčena nečast, bez stida i srama
Кrvavim pirom vode u visine
Jaganjce Srbe, što ćutke stradaju.
Otac tiho ječi:
„Ne boj se, Slobodane, moj maleni sine!“
Slomi se nebo, zgasnu se zora,
Junsko sunce nad Drinom se vine,
Zanijemjela sela u jecaju od bola.
Otac tiho ječi:
„Ne boj se, Slobodane, moj maleni sine!“
A Slobodan ćuti, ni glasić da pusti
Dok mu lome ruke i paraju grudi,
Okicama nevino u dželata gleda
I tiho zbori, anđeo mali:
„Ne boj se, tata, samo hrabar budi!“
Кonačno pucanj jutro propara,
Plavooki anđeo Bogu se pomoli
I pre no što mu srce prestade da kuca,
Samo tiho reče:
„S Bogom, tajo, više ništa me ne boli.“