LAKTAŠI, 14. septembra – U korenju stabala, među stoletnim krošnjama, u iskopinama, pored reka ili u njihovim koritima, Dušan Lepir iz Srpca prepoznaje oblike životinjskog sveta i svakojakih predmeta. Sve to donosi kući i dorađuje, dajući konačanu formu svemu što priroda nije usavršila.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

Svoje raskošno dvorište, sa mnogo zelenila, u hladovini visokih breza i jasenova, gde se gnezdi mnoštvo ptica pevačica, Lepir je pretvorio u jedinstven muzej prirode. Ovaj ambijent smestio je u stihove kojima dočekuje svakog gosta.

„Cvetne lipe, breza fina, naokolo stabla vita, pukla kora od jedrina, u krožnji se ptica čuje. U sredini pokošene trave, hrastov panj ko muška pleća, tu su i gromade prave, sve to me na šumu seća. Ispred kuće, pod balkonom, sva od breze klupa stoji, tu se često, vedrim tonom, pripoveda i poje“.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

– Od kada sam penzionisan, posle rada u prosveti gde sam mnogim generacijama predavao matematiku i fiziku, ovde pronalazim nove životne motive. To me hrabri i izaziva, čini nepokolebljivim u nameri da postanem slikar bez kista, a vajar bez dleta – priča ovaj gostoljubivi domaćin sa dušom dečaka.

On izaziva ljude i prirodu, prkosi vlastitom okruženju, često neshvaćen u svojoj sredini.

– Stalno sam u pokretu, u traganju nepreglednim prirodnim prostranstvima. U gomilama kamenja, među drvećem, odbačenim granama, naplavinama, u potocima i rekama… svuda gde me putevi i oči vode. Tu prepoznajem ono što drugi ne vide, – priča Dušan Lepir okružen tematskim celinama svoga bajkovitog sveta.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

U jedinstvenoj muzejskoj postavci kojom je ispunjena gotovo cela kuća, on je svakom znatiželjniku približio istoriju i običaje, davnašnji način života, vlastitu lovačku i ribolovačku opsesiju.

– Priroda je započela a ja dovršio kip motajičkog hajduka sa odorom, sekirom i puškom u rukama a pištoljem i nožem za pasom. On je neustrašivi borac koji je oživeo u mojoj zbirci i sada mladima svedoči o svome vojevanju – odlučno, bez oklevanja i dilema, pripoveda Lepir.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

O hajdukovanju, svojoj večnoj inspiraciji napisao je stihove koje naglas deklamuje u velikom zanosu. „Kosmat ćurak od međeda sura, na strašna je ogrnuo pleća, čeona žila na zmiju te seća, u očima zamaglila bura. Mogao je stići i uteći i na strašnom mestu postojati!“

– To je nepregledna zbirka, police dragulja koje ljubomorno čuvam. Verni oblici riba od kamena iz Vrbasa, gromade sa Motajice, krik sijamskih blizanaca izvajanih u korenju čempresa, vukovi, lisice, divlje svinje i jeleni… Posedujem i mnogo lovačkih trofeja u posebnom kabinetu na gornjem boju kuće, psića od jasike koji zavarava komšijske, vrbov panj koji neodoljivo podseća na glavu soma, mornara Popaja od bukovih kvrga – uporedo, dok obrađuje razuđen panj od stare dunje, priča Dušan Lepir.

Foto: Milan Pilipović / RAS SrbijaMornar Popaj od drveta

Kaže da je u tome prepoznao otrovnog pauka tarantulu namenivši mu mesto na stubu sa rodinim gnezdom.

Erotika pod ključem

Lepir ima i zasebnu celinu erotskih rukotvorina od drveta. Ova zbirka je zaključana u garaži, a Lepir je pokazuje samo u posebnim prilikama i biranom društvu.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

– Priroda i ja smo njeni autori. Prijatelji dolaze i uvek žele tu da malo zavire, što je opet prirodno. Kada to pogledam, setim se mladosti, najlepšeg doba koje i sada živi u mojim uspomenama, – pojasnio je Dušan Lepir.

 

/Blic.rs/