LAKTAŠI, 22. februara – Vjerujemo da zaslužujete, u ovo hladno zimsko veče, sve ove stihove i ljepotu, kroz koje duša nekako otpusti sve dnevne brige i razmišljanja. Još ako se nađe i čaša vina uz vatru koja pucketa negdje u ćošku, i vija dim uz cigle…ima li kraja mašti?
“Glas Laktaša” vam želi laku noć, uz Antićev “Epilog”…
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli,
ona mera po kojoj znaš ko te otima i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?
