LAKTAŠI, 06. septembar – Jezero u Lamincima kod Gradiške, nastalo uređenjem napuštenog majdana šljunka postalo je inspiracija za mnoge umetnike, a posebno slikare.
Do skora zapuštene površine, divlje deponije smeća i šikare, sesoke reke, pretvoreni su u izletišta koja okupljaju veliki broj meštana, a dolaze i turisti iz drugih sredina.
Tako su veštačka jezera u Lijevču i rečice u Potkozarju postali perjanica turizma, okupljališta umetnika, izletnika, ribolovaca, sportista…
Glas o jezerima, među kojima je najpoznatije u Lamincima koje je uredila porodica Saše Gvozdena, daleko je stigao.
Novosađanin Milan Matavulj, slikar čiji su porodični koreni iz ovog kraja, bio je učesnik nedavne kolonije u Lamincima.
– Priroda, drveće, jezero, boje neba tokom Sunčevog zalaska… To je savršeni sklad koji me inspiriše. Volim ovaj krajolik, ta ljubav mi je davno usađena jer su moji roditelji, Nikola i Stojanka, nekada bili učitelji u Razboju, u staroj školi. Živeo sam i u obližnjim Klašnicama i smatram ovo svojim zavičajem – ispričao je Matavulj razvlačeći kistom boje na platnu, fokusiran na jezero i nebo koje se oslikava na njegovoj površini.
Milovan Čikić, slikar iz Gradiške takođe je učesnik ovogodišnje kolonije na jezeru u Lamincima koju su organizovali “Kulturni centar” i Zavičajni muzej” uz podršku Opštine.
Čikić pominje svoje kolege iz drugih mesta koji nisu odoleli lepoti ovdašnje prirode pokušavajući da bar njen delić ugrade na svoje slike.
– Među starim hrastovima, u hladovini, gde se prepliću cvrkut ptica i pljuskanje vode, slikaju Olivera Šipka naša gošća iz Banjaluke, njene sugrađanke Tatjana Ratković i Milica Đerić, potom Slobodan Vidović i Renato Rakić, Ljubo Marković, Mladen Stajčić, Mile Sredojević, Ognjen Tepavčević koji su došli iz više gradova i država – pobrojao je Čikić svoje kolege po kistu.
Slikar Ognjen Tepavčević koji je u Gradišku doselio iz Niša pronašao je zajedničku crtu svojih motiva i slika sa predelom u kojem stvara.
– Pokušavam pronaći, prepoznati simboliku prostora, naslikati kupače iz svoje mašte i smestiti ih u ambijent jezera – objasnio je Tepavčević.
Mile Sredojević, profesor i slikar često dolazi na laminačko, ali i druga jezera u Lijevču, gde učestvuje na kolonijama.
Ovde se pejzaš nameće kao tema, pojašnjava Sredojević svoje umetničke impresije. Jezera ipak nisu usamljeni biseri turizma i umetnosti nastali uređenjem zapuštenih mesta i predela.
Na savskoj obali koja je doskora bila zapuštena, izgrađeni su tereni za sport i rekreaciju a privlačni su i za umetnike.
Inicijatori su bili kajakaši koji sada na savskoj stazi postižu odlične rezultate, obaraju državne rekorde u ovom sportu.
– Na mestu gde su sada moderni sportski tereni uređena je i staza za rekreativce. Ovo je primer kojeg treba slediti, jer imamo mnogo zapuštenih prirodnih lepota koje treba urediti. Sa malo truda, moguće ih je pretvoriti u lepe slike i priozore grada i okoline – kaže Momo Brajić, učitelj u penziji, sada veoma aktivan promoters psorta, kulture i umetnosti.
Mile Kević je pored rečice Lubine u Grbavcima izgradio izletište a samo stotinjak metara dalje omladinci iz istog sela podigli su etno – kamp, gde organizuju muzičke, dramske i likovne programe.
– Posle penzionisanja vratio sam se svojim korenima, svome selu… Ovde sam prepoznao najlepši kutak za sebe, za prijatelje i za sve koji vole prirodu – rekao je Kević koji na jezeru i rečici punoj štuke, šarana, amura, deverike, pasrmke, soma, provodi najviše vremena.
U opštinskoj upravi Gradiška odlučni su da i u drugim mestima, u lijevčanskim i potkozarskim selima urede zapuštene prirodne lepote, uvedu više ekološkog reda.
Ovu inicijativa je u najboljem svetlu prepoznata u Grbavcima, Turjaku, Cimirotima, Cerovljanima, Kozari, Lamincima i drugim selima.
/Blic.rs/
