LAKTAŠI, 27. aprila – Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda
Isus Hrist

 Srbija Danas

Foto: Profimedia/ilustracija

 

Pravoslavni običaji

šarena jaja

Foto: Profimedia

 

Pravoslavna crkva i vernici veruju da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.

U Hercegovini najčešći je naziv Crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

 

Čuvarkuća

Foto: Profimedia

 

Jedna stvar koju bi valjalo ispoštovati na taj dan, a usko je vezana za narodne običaje je to da se u kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja obavezno farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi.

Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.

Ovaj običaj datira iz najranijeg hrišćanskog perioda, a ukoliko se ispoštuje, veruje se da će kuću narednih nekoliko godina čuvati od nesreće i “zlih sila”.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju se mese kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

 

Vaskršnja jaja

Foto: Profimedia

 

CELIVANJE PLAŠTANICE

Plaštanica se još na Veliki petak iznosi i postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara i celiva se sve do večernjih sati Velike subote. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja.

896335_svece_ls

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada “maste”, odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama Sunca, Meseca i krstića.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti.

 

Srbijadanas.rs