LAKTAŠI, 28. januara – Proizvodnja povrća u Lijevče polju ove godine biće znatno smanjena zbog nedovoljnih premija, besparice i dugova iz prethodne godine.

Foto: M. Pilipović / RAS Srbija

Predsednik udruženja povrtara RS Branko Mastalo rekao je za „EuroBlic“ da republička i državna vlast, prvestveno resorna ministarstva, ne štite dovoljno interese domaćih proizvođača povrća. Oni su, kaže Mastalo, ugroženi elementarnim nepogodama, lošim uslovima na domaćem tržištu i prekomernim uvozom.

– Obaveze za seme, đubrivo, pogonsko gorivo i zaštitna sredstva iz 2016. godine, mnogi nisu podmirili. Gubici u proizvodnji nastali te godine zbog poplava uvećala je suša u 2017. godini. Sada smo dospeli u očajnu poziciju, pred zid odakle nemamo rešenja za novu sezonu – smatra Mastalo.

On ističe da su zbog toga mnogi povrtari u Lijevče polju već odustali od proizvodnje paprike, paradajza, luka, krompira i drugog povrća koje se uveliko uvozi. Zato su cene povrća u stalnom porastu.

– Bitno je smanjena domaća proizvodnja, uvoz je povećan, nemamo sezonskih ograničenja uvoza, na šta stalno ukazujemo, kako bismo podstakli i zaštitili domaće proizvođače. Zato je sada krompir približno marka po kilogramu – naglašava Branko Mastalo pozivajući se na zaključke nekoliko sastanaka sa povrtarima u celoj RS koji su, kao i on, veliki pesimisti.

Oni tvrde da zbog besaprice nisu u mogućnosti nabaviti semenski krompir nego seju merkantilni iz trapova i podruma, čiji rod je višestruko manji.

Mirjana i Dejan Stanišljević iz Bereka kod Nove Topole kažu da za njih nije problem proizvodnja nego plasman.

Foto: M. Pilipović / RAS Srbija

– Ne očekujemo premije, ovde smo oduvek proizvodili o svome trošku nego je nama potreban izvesniji plasman. Od prodaje zavisi celi ciklus proizvodnje. Sada ulažemo u setvu povrća, deo će uskoro prispeti za tezge ali smo opterećeni da li možemo i kome prodati, da li smo konkurentni uvozu. Apsurdi i nelogičnosti se sudaraju u našoj proizvodnji, uvek se isto priča a ništa ne menja na bolje – rekla je Mirjana.

Povrtari kažu da su lani na ime podsticaja dobili manje od 400.000 KM, što je, kako su izračunali, tek 0,6 odsto agrarnog budžeta. U ovoj godini traže da to bude deset miliona maraka.

Podsticaji u Laktašima

U Opštini Lakataši navode da je proizvodnja povrća u njihovoj sredini jedna od najvažnijih delatnosti od koje živi znatan deo stanovništva.

Oni su ove godine organizovali stručna predavanja za povrtare, posreduju u kod republičkih institucija i međunarodnih organizacija prilikom nabavke plastenika. Ove godine su u budžetu takođe obezbedili 25.000 KM podsticaja povrtarima.

 

Blic