5 C
Laktaši
Nedjelja, 18 Aprila, 2021

Od čega zavisi koliko će trajati ANTITELA na koronu i ko ih ima najmanje? Evo šta kaže doktorka Marija Gnjatović

0
FOTO: DIVYAKANT SOLANKI/EPA

Koliko traju antitela na kovid, koliko traje imunitet nakon preležane korone i šta je i dalje velika nepoznanica kada su antitela u pitanju, na ova pitanja za “Ženu” odgovara dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

Dr Marija Gnjatović
DR MARIJA GNJATOVIĆFOTO: NOVO JUTRO / YOUTUBE

“Kod većine ljudi, kod više od 90 odsto obolelih, antitela ostaju mesecima nakon preležane bolesti, posebno kod osoba koje su bolest preležale sa srednje teškom do teške kliničke slike, i koje su u startu razvile visoke vrednosti antitela. Drugu grupu pacijenata čine oni koji na infekciju odgovaraju kratkotrajnim imunitetom, stvaraju antitela tokom trajanja infekcije, nakon čega prestaje sinteza, a antitela u krvi nestaju u periodu od nekoliko meseci nakon izlečenja. U malom procentu, manje od tri odsto, dešava se da oboleli nikada ne razviju antitelni odgovor, da u odbrani ogranizma učestvuju drugi imunološki činioci, a razlog tome može biti i mala količina virusa kojom su takve osobe inficirane”, kaže nam dr Marija Gnjatović o dužini trajanja antitela i napominje da to ipak zavisi od osobe do osobe.

Kada je u pitanju imunitet nakon preležanog kovida, objašnjava sledeće:

“Glavni faktor odbrane od virusnih infekcija jesu antitela. Prisustvo antitela specifičnih prema virusu SARS-CoV-2 ne predstavljaju apsolutni garant zaštite od ponovne infekcije ali sigurno u velikoj meri štite organizam u slučaju ponovne izloženosti ovom patogenu. U studiji praćenja imunološkog odgovora obolelih od kovida-19 koju izvodi institut INEP, nije bilo slučajeva reinfekcije kod osoba koje su imale antitela IgG klase u krvi. Nekoliko slučajeva reinfekcije desilo se kod osoba koje su nakon prvobitne bolesti izgubile antitela.

Iako antitela nisu jedina koja u odbrani organizma učestvuju, pa pored njih su tu i različite klase limfocita:T i B limfocit, praćenje je pokazalo da su u odbrani organizma od reinfekcije ona, ipak, ključna”.

Kako dodaje, treba ispitivati koliko su stvorena antitela sposobna da nas zaštite i koliko je njihovo neutrališuće dejstvo kada je ovaj virus u pitanju.

“Najvažnija su ona antitela koja mogu da neutrališu virus, odnosno da spreče ulazak virusa u ćelije inficiranih osoba. Treba ispitati kako se menja količina ovih antitela kroz vreme”, napominje naša sagovornica.

Da li je uočena određena pravilnost kod antitela, u smislu da su se kod određenih grupa pacijenata više stvarala, pitali smo doktorku.

“Teža klinička slika izaziva stvaranje viših koncentracija antitela u krvi. Blaga klinička slika u većini slučajeva uzrokuje blaži imunološki odgovor koji je posredovan nižim vrednostima koncentracija antitela u krvi obolelih. Postoje i asimptomatski slučajevi, većina njih razvija antitelni odgovor, stvaranjem takođe nižih koncentracija antitela u krvi. Imunski odgovor na infekciju zavisi od mnogo faktora, od genetske predispozicije, prethodnog izlaganja različitim virusima, količini virusa koja pokreće imunološki odgovor, i to uvek treba imati u vidu”, odgovara.

Test je negativan, a korona je u telu, kako?

Naš stručnjak Marija Gnjatović objašnjava nam i zašto se dešava da je test negativan i pored virusa u telu.

“Dešava se često da neko ko ima sve simptome Test je ne dobije negativan rezultat PCR ili brzog antigenskog testa. Serološkim testom – testom na antitela, dokazuje se prisustvo infekcije kod takvih osoba. Razlog ovakvih nalaza leži u činjenici da se kod nekih pacijenata virus brzo prolazi kroz gornje disajne puteve i spušta se u druge delove respiratornog ili intestinalnog trakta, te ga u uzorcima brisa koji se koriste za PCR analizu nema u dovoljnoj količini da može biti detektovan.

Drugi slučaj jeste da se uz pozitivan PCR nalaz, ne detektuje prisustvo antitela. Za stvaranje antitela potrebno je vreme, oko dana nakon pojave simptoma za IgM klasu i oko dana nakon pojave simptoma za IgG klasu. Ukoliko se pacijent testira u prvih nekoliko dana nakon pojave simptoma bolesti, može se desiti da nalaz bude negativan iako je stvaranje antitela u toku. Zato se preporučuje da se test na antitela radi nakon PET dana od pojave simptoma, a može se raditi i mesecima nakon preležane bolesti kako bi se utvrdilo da li je u prošlosti došlo do infekcije”, kaže doktorka i dodaje:

“Oko nedelju do 10 dana nakon pojave simptoma ne preporučuje se PCR testiranje, jer virus prolazi gornje disajne puteve, i pacijenti se upućuju na test iz krvi i detekciju antitela”.

J.M.
Zena.blic.rs