LAKTAŠI, 02. avgusta – Stručnjaci u oblasti stočarske proizvodnje u Lijevču zalažu se za značjniju ulogu selekcijskih službi na planu poboljšanja pasminskog sastava stoke.

Foto: Milan Pilipović / RAS Srbija

U Veterinarskom zavodu „Dr Vaso Butozan“ u Banjaluci smatraju da je dobar pasminski sastav goveda i svinja dobar u lakštaškoj, gradiškoj, srbačkoj i susednim opštinama lijevčanskog kraja, mada ne osporavaju velike mogućnosti za napredovanje u ovoj oblasti.

Željko Sladojević, direktor Zavoda i jedan od vodećih stručnjaka u veterinarstvu ove regije smatra da se situacija po ovom pitanju već iskristalisala.

– U stočarstvu, posebno kod farmera imamo dominanstve sorte simentalca te crvenog i crnog holštajna koji omogućavaju zavidnu proizvodnjnu mleka. Problem nastaje kada farmeri samoinicijativno i bez stručnog nadzora pokušaju ukrštanje – smatra Sladojević.

On takođe ukazuje i na napredak u svinjogojstvu, bez obzira na velike, ali neiskorištene mogućnosti poboljšanja genetike kod ovih životinja.

– Sada se sve više radi na uvođenju takozvane mesnate rase svinja u koje ubrajamo landras i jorkšir, ali i križance prve generacije. Kod ostalih sorti stoke, posebno ovaca i koza, napredak je značajan ali ove životinje nisu dominantne u lijevčanskim i potkozarskim opštinama – navodi Sladojević preporučujući rasu pramenka kod ovaca, za koju smatra da ima najbolju perspektivu.

U Veterinarskom zavodu „Dr Vaso Butozan“ zalažu se za adekvatniju saradnju farmera sa selekcijskim službama resornog ministarstva koje, kažu u ovom Zavodu, ima dovoljno stručnih i drugih kapaciteta za izradu plana i startegije poboljšanja pasminskog sastava stoke.

Momir Cvjetković, inženjer stočarstva, za razliku od Sladojevića ima kritičniji stav na istu temu.

– Pasminski sastav je slab, genetika loša, zbog čega je neophodno raditi na poboljšanju ovih segmenata u stočarstvu. To je jasan dokaz neophodnosti adekvatnije primene nauke u ovoj oblasti – smatra Cvjetković.

On napominje da je rasni sastav stoke pogoršan tokom rata i da u toj sferi još uvek, u inat dugom periodu posle rata, nije dovoljno urađeno na promeni nepovoljne pasminske situacije.

– Nekada je u Novoj Topoli te drugim mestima u ovoj regiji postojao reprocentar. Sada toga više nema, a psoledice su veoma teške, posebno kod uzgajivača goveda, ovaca i svinja – naglasio je Cvjetković tvrdeći da je po pitanju pasminskog sastava stoke izgubljeno minimalno dve decenije.

Smanjenja proizvodnja mesa

Stočari tvrde da je upravo loš genetski potencijal uzrokovao smanjenje proizvodnje mesa, mleka i zatvaranje dela farmi.

– Ukoliko ne preduzmemo energičnije korake na planu poboljšanja pasminskog sastava stoke, preti opasnost od potpunog uništenja ili drastičnog smanjenja stada krava, ovaca, koza ali i svinja – kažu farmeri iz nekoliko laktaških i gradiških sela podržavajući napore na tom planu koje čini Veterianrski zavod “Dr Vaso Butozan”.

 

/Blic.rs/