LAKTAŠI, 07. jula – Novinski naslovi od juče puni su riječi kojima se ne može opisati tuga koja je zagrlila Laktaše. Tragičnim slučajem su živote izgubila tri mladića. Njihove porodice, prijatelji, radne kolege, sugrađani su u šoku.

Milan-Golubović-Saša-Kudra-Mišo-Vujmilović

Iako je svaki od njih zaslužio samo riječi hvale, i poruka koju smo čuli od njihovih roditelja: “Čuvajte se djeco draga…” možda i dopre do nekog, nećemo pisati o ovom tužnom događaju, samo da bi se podigla čitanost.

Posvećujemo “Besmrtnu pjesmu” Mike Antića Milanu, Saši,  i Miši. 

Počivajte u miru! Članovima porodica poginulih upućujemo iskreno saučešće.

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.