LAKTAŠI, 01. novembra – Još uvijek večeri nude ulice za šetnju, i miris pečenog kestena lagano se razliježe zrakom. Zakoračili smo u novembar, i još jedan kraj je sve bliže. Ali da nema tog kraja, ne bi bilo ni novog početka, koji se nazire. Neizvjestan, hladan početak, kao i svake godine, jer svaka nova godina počne baš tad – u januaru, možda nam donese pregršt lijepih i toplih stvari…ko zna?
Do tad, uživajte u poeziji, koju biramo za vas. Laku noć želi vam “Glas Laktaša”.
Kroj
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
