Osim toga istraživanje koje je obuhvatilo 1.148 punoljetnih građana iz 40 lokalnih zajednica, pokazalo je da osim ekonomskih građani smatraju da će pretrpjeti i značajne socijalne posljedice, zbog nedostatka druženja i putovanja, a 18 odsto ispitanika izjasnilo se da je na ivici nerava zbog cijele situacije.
Psiholog Aleksandar Milić ističe da u kontaktu sa pacijentima vidi da je njihovo psihičko zdravlje narušeno te da se javljaju i novi pacijenti.
– Nedostaje aktivnost i okupiranost pozitivnim mislima, a sve to je u vezi sa druženjem i rekreacijom, a kako su ljudi lišeni toga, logično je da se javljaju netrpeljivost i strah – rekao je Milić.
Smatra da odbojnost građana prema vakcini protiv virusa korona nije čudna.
– Nauka je u svijetu pala. Nema dovoljno naučnika koji treba da daju podatke o virusu. Mjesecima nemaju ništa da kažu o tome šta je osnova vakcine. Ne zna se da li je virus stvar biološkog rata ili odraz neznanja. To unosi nevjericu i u buduću vakcinu – tvrdi Milić.
Da se glas struke nedovoljno čuje smatra i sociolog Vedran Francuz.
– O vakcini treba da govore ljekari, ali definitivno postoji strah od nepoznatog, a na sve to utiču razne teorije zavjere – rekao je Francuz. Dodao je da će građani iz izolacije u koju su dospjeli zbog virusa korona izaći sa drugačijim pogledima na sve na šta su u trci za modernim životom i trendovima zaboravili, od porodičnih vrijednosti do slobode.
– Strah od gubitka voljenih i materijalnog probudiće u nama kolektivno preispitivanje navika – rekao je Francuz.
Psiholog Saša Risojević kaže da su promjene u društvu neminovne.
– Ovakve situacije izazivaju dodatni nivo neprijatnosti, koja se ogleda u povećanom stresu, koji ako duže traje postaje hroničan i može da dovede do razvoja traume kod građana – rekao je Risojević.
U uzorku istraživanja 71 odsto ispitanika je iz urbanih sredina, 60 odsto sa završenim fakultetom ili višom školom, a 59 odsto ih je zaposleno.
– Imajući u vidu da najveći dio uzoraka čine fakultetski obrazovani i relativno mladi ljudi, logično je pretpostaviti da su stavovi koje su iznijeli o epidemiji nastali prikupljanjem informacija. Stavovi kod takvih osoba su više utemeljeni na znanju i iskustvu, a manje na predrasudama – naveli su autori istraživanja.
Porodica
Istraživanje je pokazalo da članovi 82,1 odsto porodica više vremena provode u zajedničkim aktivnostima, u 74,7 odsto više brinu jedni o drugima, u 55,7 odsto su tolerantniji jedni prema drugima, a u 56,7 odsto porodica ravnomjernije dijele kućne poslove.
Rezultati pokazuju da postoje i porodice u kojima su odnosi tokom epidemije poremećeni pa je u svakoj petoj došlo do otuđenja, jer svako obavlja svoje aktivnosti, ne obraćajući pažnju na druge.
Rezultati istraživanja
Procenat Posljedice
64,4 % ekonomske
19,7 % socijalne
8,5 % gubitak bližnjih
3,1 % političke
Glas Srpske
