LAKTAŠI, 29. januara – Kad zagrmi na Svetoga Savu, veruje se, čekaju nas burni događaji. U narodu odvajkada važi ne samo ovo “predskazanje”. Nekada sluti da će biti ratova, a postoji i ono, koje nagoveštava pozitivne događaje.

Iako je Sveti Sava za nama, u narodu, ali i u narodnoj poeziji, postoje posebna verovanja vezana za vreme na kraju januara. Poslednji put grmelo je 27. januara 1995. godine, a tog leta bili su hrvatska “Oluja” i egzodus Srba iz Krajine

Ovo viševekovno verovanje nalazimo i u narodnoj poeziji. U “Početku bune na dahije” stihovi su posvećeni grmljavini na dan posvećen prvom srpskom svetitelju i patrijarhu:

“Grom zagrmi na Svetoga Savu,

usred zime kad mu vreme nije,

sinu munja na Časne verige,

potrese se zemlja od istoka…”

Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Kaster

Sveti Sava, freska u manastiru Mileševa iz 13. veka. Foto: Wikipedia Commons/Kaster

Sigurno je da je grmljavina na kraju januara kod običnog naroda izazivala strepnju i donosila “crne” misli. Meteorolozi, pak, na ovu pojavu gledaju mirno, s naučne strane. Ma kako bilo čudno, nije retko da se gromovi nad Srbijom razbesne u ovo doba godine, pišu “Večernje novosti”.

– Grmljavina krajem januara se dešava usled razvoja đenovskog ciklona iz Sredozemnog mora i njegovog brzog premeštanja preko juga Italije na naše prostore – objašnjava šef Meteorološke opservatorije u Beogradu Časlav Stanojević.

– Tada se topao vazduh izdiže kao da je leto i razvijaju se oblaci kumulonimbusi. S njima stigne i intenzivna grmljavina, pošto ih ovde čeka sudar s hladnim vazduhom. Ova pojava se posebno oseća na severu Crne Gore, ali i zapadnim i jugozapadnim delovima Srbije. Česta je na Pešteru, Tari, Goliji, Zlataru, stiže do Zlatibora…a svedočimo i kod nas u Bosni.

 

(Telegraf.rs)