LAKTAŠI, 27. avgusta – Zvono će uskoro oglasiti početak školske godine, a mi smo bili radoznali da saznamo kako  se najlakše prilagoditi na nagli prelaz iz “lenčarenja” u “obaveze”.

skola

Letnji raspust je de fakto period kome se đaci i njihovi roditelji najviše raduju. Nema obaveza, nema ranog ustajanja, nema domaćih zadataka, nema frke od propitivanja na času… Tu su more, planina, selo, druženja, izležavanja, opuštencija.

I taj septembar na početku leta izgleda daleko, ali već ovih dana, kad sitno brojimo do početka prvog časa, počinju i mala preispitivanja, neizvesnost, suočavanje sa predstojećim ritmom i obavezama.

Ali, naša deca su kul klinci koji nekako „plivaju“ u tom tranzicionom periodu iz raspusta u školu. A da li se nečega plaše? Kako se navikavaju na početak? Čemu se raduju, od čega strepe?

Simon J. (maturant)

Poslednja  mi je godina, što mi je olakšanje, ali istovremeno brinem zbog ispita na kraju. Volim da planiram unapred, pa mi je teško što ne znam šta će biti, a trebalo bi da znam. Što se tiče raspusta, nije mi teško što je kraj, ali nije mi ni svejedno. Na početku školske godine dosad se dešavalo da se ne pripremim za promenu ritma i onda klonem potpuno kad shvatim da posle tog 1. septembra moram do leta da imam istu svakodnevicu. Ove godine na vreme pokušavam da sebi dam do znanja da tako mora i nadam se da mi neće biti teško jer znam da sam blizu cilja. Stisnuću zube do faksa (smeh).

Anja T. (maturant)

Ne navikavam se posebno na kraj raspusta, osim što krećem u kupovinu stvari za školu. Najteže mi pada što ću morati ponovo da sedim u klupi šest sati i da učim i pripremam se za prijemni, a radujem se poslednjoj godini srednje i druženju. Generalno, ne plašim se ničega, osim možda tog osamostaljivanja posle srednje škole. Ali, ne bih to ni nazvala strahom, već pre iščekivanjem nečeg totalno nepoznatog.

Andrej N. (IV razred)

Kupujem knjige i sveske, čitam lektiru… Baš se radujem što ću opet da se sretnem sa drugarima i sa učiteljem, mada me je malo strah jer svi kažu da je svaki naredni razred teži. Ne verujem da će mi biti baš mnogo teško da učim, dosad nismo imali mnogo, valjda nećemo ni sad (smeh)

Stefan Š. (II razred)

Uopšte se ne radujem što ću opet morati da pišem i da radim zadatke i plašim se da neću umeti da množim. Volim što ću da budem sa drugarima i učiteljica mi je super, pa se nje ne plašim. Ali se stvarno plašim množenja.

A šta kažu psiholozi, kome je teže: klincima ili ovim starijim učenicima koji, osim sa hormonima, biju bitke i sa lekcijama?

– Generalno gledano, učenici mlađeg školskog uzrasta (od prvog do četvrtog razreda) u većoj meri se raduju početku školske godine, druženju sa drugarima i sa učiteljicom. To se može pripisati njihovoj manjoj opterećenosti školskim potignućem u poređenju sa učenicima starijeg školskog uzrasta. Može se reći da su pod većim stresom učenici u tranzicionom periodu, odnosno učenici koji tek kreću u školu, učenici koji polaze u peti razred i učenici koji su upisali prvi razred srednje škole. Novi nastavnici, novo društvo, nova očekivanja i neizvesnost mogu uticati na pojačan nivo anksioznosti kod ovih učenika. Razgovor sa roditeljima, starijim sestrama, braćom i prijateljima o njihovim iskustvima iz ovog perioda može pomoći „prvaku“ i „petaku“ da se brzo i uspešno adaptiraju – kaže psiholog Rajka Đević.

FOTO: SHUTTERSTOCK

A kako da najlakše pregrmimo taj „transfer“ leta u jesen?  Iako ne postoji jedna „dobitna formula koja će svim porodicama pomoći da se uspešno adaptiraju na novu situaciju, nekoliko saveta može pomoći da ovaj period bude manje stresan.

– Preporučljivo je da se desetak dana pre početka školske godine učenici i roditelji postepeno vraćaju u školski ritam, što podrazumeva ranije buđenje, rešavanje kraćih i zanimljivih školskih zadataka, podsećanje na gradivo iz prethodne godine, prelistivanje novih udžbenika, uređivanje radnog prostora i slično. Uvek je zanimljiva zajednička porodična poseta knjižari (naročito za mlađu decu) i kupovanje novog školskog pribora, kao i prisećanje na neke uzbudljive i zanimljive događaje iz prethodne školske godine- sugeriše Đević.

Za roditelje je važno, napominje, da se u periodu pred početak školske godine dobro organizuju (i finansijski i vremenski), kako ne bi dočekali školsku godinu nepripremljeni, što može biti dodatni izvor stresa.

– Iako početak školske godine izaziva „malu pometnju“ u većni porodica školaraca, ne treba zaboraviti da i školska godina sa sobom nosi mnogo lepih druženja, izleta, ekskurzija, novih znanja, vikenda, kraćih i dužih raspusta u kojima će roditelji i deca moći zajedno uživati. Treba se polako pripremati, ali i uživati jer raspust traje još deset dana. A doći će i novi letnji raspust .

Dok ga čekate, osmeh na lice i nazad u klupe! A prvacima želimo srećan početak!

 Blic