LAKTAŠI.6.marta- Kada je reč o istorijskom posredovanju u građenju epske biografije hajduka Novaka, najviše što se može dopustiti jeste kontaminovanje maglovitog kolektivnog sećanja na istorijsku ličnost ‘ajduka Novaka Karaljuka – “lavoobraznog” srpskog viteza u službi despota Stefana Lazarevića.

17016816_10154854855241628_7607647526405389294_o
Vraćajući se iz Bugarske na jug, Sulejman je, s dopuštenjem Stefana, prošao kroz srpsku zemlju. Tom prilikom je hrabri vlastelin Novak, koji je sa svojim četama krstario po gorama i Turcima gerilskim četovanjem mnogo jada zadavao. Izveštava nas o tome Konstantin Filozof:” Beše neki muž po prirodi sličan lavu, neki Novak; četovođa u oblastima pod despotovom vlašću koji je svojim upadima nanosio velike štete turskim posedima. I taj je bio od presvetlih iz davnine, kao i pod rukom istoimenoga Stefana i pre ovoga; i on na hajdučki način uznemiri srca ismailjćanskih zemalja”.

Razjaren sultan je tražio od despota da ovoga vlastelina uhvati i da ga kazni, ali despot se izvlačio time da mu je Novak nedostupan jer se nalazi po planinama i da ga stoga ne može uhvatiti. “I zato ga je tražio car Sulejman da ga pogubi. Odgovor Stefanov beše da on kao razbojnik u gorama obitava!”. Novak je u svojim napadima po svemu sudeći ipak bio podržavan od strane despota i nije to činio bez njegovog znanja i odobrenja. Na kraju se toliko osmelio da je napao i zarobio ni manje ni više nego komoru sultana Sulejmana i poslao je kao poklon svome gospodaru, despotu Stefanu.

To je sada već bilo previše i za samog despota, pa je despot na kraju morao da zaplenjenu komoru vrati Sulejmanu. “Nju,polazeći ka ovčem polju Toplicom, napred rečeni muž, Karaljuk mu je ime, uzevši neke stvari od carskih stanova donese,a despot opet ove vrati” – beleži Konstantin Filozof.