Foto Nedeljnik
“Svako je od nas mesec, a svaki mesec ima svoju tamnu stranu koju nikada ne pokazuje drugima”, napisao je Mark Tven.
Retki su ljudi koji uživaju u tome da pokažu svoju tamnu stranu, koji ne prelaze granice nego na njih pljuju, zabodu u njih krampone i nasmeju im se u lice.
Nije Mark Tven nikada gledao Sinišu Mihajlovića, ali bi možda promenio mišljenje kada bi video kako između dva gola iz slobodnog udarca dečak iz Borova beskrupulozno nasrće na protivnika. On takav, “nikada nije pogazio svoju reč”, naglasio je mnogo puta.
Osim jednom.
Pet godina pre letošnjeg, ispostaviće se pogrešnog, leta za Lisabon, Siniša Mihajlović je bio na istom putu. Leteo je u Portugal kako bi rešio problem koji je potresao srpsku javnost u to vreme.
Srpska fudbalska reprezentacija u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine, stajala je vrlo loše.
Samo su u teoriji i dalje postojale šanse da se “Orlovi” čekiraju za avion koji bi ih prevezao za Brazil.
Jedno od pitanja koje se tada samo nametalo bilo je – zašto selektor sa spiska izostavlja Nemanju Matića, fudbalera Benfike koji dominira u Primeiri, najvišem rangu portugalskog fudbala?
On se nije oglašavao, a mediji se pitaju zašto je onda prethodne godine na dresu nosio bulku i šta je dovelo do odluke da je u meču protiv Bornmuta ne nosi na svojim grudima. Odgovor je negde u toj sposobnosti Nemanje Matića da žonglira inatom čak i kada ka njemu uklizava ozbiljan rizik, principijelno držeći do svojih stavova
Iako se gotovo godinu dana ranije pisalo o tome da je Matić preko portparola Fudbalskog saveza Srbije Aleksandra Boškovića javio selektoru da na njega ne računa.
“Nisam dobio šansu na pet utakmica. Zašto uopšte trošimo vreme na mene, ja sam u reprezentaciji nebitan”, rekao je tada Matić za “Sport”. Dodao je lukavi fudbaler da to nije njegovo konačno zbogom reprezentaciji, bilo je i rano za tako nešto sa nepunih 25 godina. Prebacio je tako loptu na selektorov deo terena rekavši da će doći njegovo vreme.
I tako je javnost, zbog loših rezultata, priželjkivala da to Matićevo vreme dođe što pre. Iako je, objektivno, sam odlučio da neće da se odaziva pozivu selektora. Iako je Mihajlović više puta naglašavao da je potrebno da ga fudbaler Benfike pozove da porazgovaraju o izjavi koju je dao. Upravo u toj tački momak iz Uba je postao diskretni heroj.
Nije to bio prvi put da Matić “tera inat”. Ispisane su brojne stranice o uspehu “čudovišta iz Tamnave” koji je nastao upravo iz inata – kada su ga Crvena zvezda i Partizan odbacili, kada su ga gledali kao smotanog dugajliju od koga neće biti ništa.
Mogao je Mihajlović da ostane pri svom stavu i da ga nikada ne pozove u reprezentaciju. Mogao je zbog toga Murinjo da se predomisli i da ne dovede Srbina u Čelsi, da ga ne zavoli i ne povede sa sobom na Teatar snova, da Matić tamo zameni jednog drugog “Nemandžu” u pesmama navijača. Ipak, on je rizikovao i inat mu se isplatio.
Da je Mark Tven ikada gledao Nemanju Matića možda bi napisao poneki red o Mesecu koji s vremena na vreme voli da se nakrivi kako mu volja i da to mnogi ne razumeju, ali da izgleda lepo
Jer ljudi u Srbiji obožavaju diskretne heroje. Pa su ruku pod ruku sa njegovim volejima, hirurški preciznim startovima u “mrtvim šansama” protivnika, sjajnim pasovima i promenama ritma utakmice, išle i priče o momku koji plaća “crtu” čitavom selu u seoskoj prodavnici, drugarima otvara kafić kako bi imali posao i ćuti o desetinama hiljada evra humanitarne pomoći.
Takav Matić odlučio je da na njegovom dresu neće stajati bulka.
Taj crveni cvet maka simbol je koji u Premijer ligi fudbaleri nose tokom “Nedelje sećanja”. A nije sve tako počelo…
Kanadski vojni lekar Džon Mekre nakon bitke za Ipr napisao je pesmu o poljima Flandrije crvenim od bulki i krvi poginulih drugova.
Mrtvi smo. Pre neki dan
bili smo živi, osećali zoru,
gledali izlazak Sunca
voleli i bili voljeni, a sad… sad ležimo
u poljima Flandrije.
Borite se s neprijateljem!
Vama, iz naših palih ruku dajemo
baklju; neka bude vaša i držite je visoko
Jer, budete li verolomni prema nama koji izginusmo –
nećemo spavati,
iako mak cveta u poljima Flandrije…
I zaista, zvuči logično što je cvet maka postao simbol stradanja britanskih vojnika u Velikom ratu. Saveznici srpske vojske ginuli su na zapadnom frontu, na poljima prekrivenim bulkama.
Međutim, odlukom britanskih vlasti Danu sećanja koji se obeležava 11. novembra, pridodata je “Nedelja sećanja” kojom se obeležava sećanje na sve žrtve vojnika nekadašnje imperije. Uz to, održava se i marš vojnih veterana iz Drugog svetskog rata ali i ostalih ratova u kojima su učestvovali britanski vojnici. Među tim vojnim akcijama su i operacije NATO pakta u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.
Mediji spekulišu da je objašnjenje zvanične objave Mančester Junajteda (“Nemanja je odlučio da ne nosi bulku iz ličnih razloga”) upravo u tome da nije želeo da oda počast i “vojnicima koji su bombardovali njegovu zemlju”.
On se nije oglašavao, a mediji se pitaju zašto je onda prethodne godine na dresu nosio bulku i šta je dovelo do odluke da je u meču protiv Bornmuta ne nosi na svojim grudima.
Odgovor je negde u prethodnim redovima. U toj sposobnosti Nemanje Matića da žonglira inatom čak i kada ka njemu uklizava ozbiljan rizik, principijelno držeći do svojih stavova.
I izgleda da mu se opet isplatilo. Za razliku od Džejmsa Meklina, koji zbog te odluke prolazi kroz “toplog zeca”, tekstovi o fudbaleru Mančester Junajteda nisu tako oštri. A u Srbiji je ponovo heroj.
Tako je Matić svojim inatom uspeo da odobrovolji i Sinišu Mihajlovića, tako je uspeo da prećuti buru u reprezentaciji posle Svetskog prvenstva a onda jednom objavom na Instagramu napravio još veće talase.
I tako je Matić dobio aplauze svog naroda iako je “samo” počupao jedan cvet, ne progovorivši ni reč. Tako je on, iz inata, uspeo uopšte.
Da je Mark Tven ikada gledao Nemanju Matića možda bi napisao poneki red o Mesecu koji s vremena na vreme voli da se nakrivi kako mu volja i da to mnogi ne razumeju, ali da izgleda lepo.
Nedeljnik.rs
