LAKTAŠI, 24. juna – Za one koji su počeli dan, ranom zorom, ali i za one koji su se skoro probudili…”Glas Laktaša” vam želi dobro jutro, i da vam nečiji stisak ruke, danas, bude vjetar u leđa…

 

U prolazu

Iznenada tako ruke nam se spoje,
(stisak ruke koji moje tuge briše)
pa poželim da si nešto samo moje
i da nikad nikom ne pustim te više.

Iznenada tako, iza ugla baneš,
ruke nam se jedna prema drugoj pruže…
Nestvarna i lepa ispred mene staneš
pa želim da stisak ruke traje duže.

Iznenada tako ti izvučeš ruku.
Odlaziš, a ne znam kuda dalje hodiš…
I ja tad poželim, ludo, srcem celim,
da me kao dete bilo kuda vodiš.

Iznenada tako nestaneš u tami,
ko list koji brzo nosi divlja reka…
Četiri sekunde mi smo bili sami
a hteo sam stobom barem četri veka.
Nedeljko Popadic


Novum
Novum
Novum
Novum