LAKTAŠI, 24. juna – Ako bismo birali pitanje dana, definitivno bi to danas bilo “ZNAMO LI ŠTA JEDEMO?”.

Ponukani fotografijama koje nam je poslao naš čitalac, zapitali smo se koliko svako od nas zaista zna šta jede, i koliko je hrana koju jedemo zdrava, higijenski ispravna. Naročito mesne prerađevine u obliku pašteta, salama, kobasica.

Upravo jednu takvu salamu, kupio je, kaže djeci za večeru. Kad je isjekao na komade ostao je zapanjen. Iako je rok trajanja bio ispravan, ono što se našlo u unutrašnjosti pomenute salame, nije ulijevalo povjerenje da je uopšte jestivo. Razne su pretpostavke šta bi to uopšte moglo biti, a rezultati analize će pokazati pravu istinu.

salama

Generalno, mesne prerađevine mogu biti tzv. mokre ili suhe. Mokre se odnose na meso koje se natopi, ili mu se ubrizgavaju so i slana voda. Većina šunki, kobasica i salama prerađena je mokrim postupkom. Suhi postupak se sprovodi usoljavanjem i dodavanjem začina, pečenjem, ili sušenjem na vazduhu u dužem periodu. Suho meso uključuje pršutu, pečenicu i tvrde salame.

salama-800x445

U mašinski separisanom mesu (MSM) nalaze se i drugi dijelovi životinja kao što su kosti, tetive i slično. Kada stojimo ispred vitrine sa suhomesnatim proizvodima, obično mislimo da su pileći bar malo zdraviji od goveđih ili nekih drugih proizvoda.. Ipak, kada se malo bolje pogleda deklaracija, nailazimo na podatke koji baš i ne idu u prilog tom stanovištu, a to se prije svega odnosi na stavku “mašinski separisano (otkoštano) meso”.

Šta to u stvari znači?

Prema slovu propisa, MSM je proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju na kojima je to meso ostalo poslije otkoštavanja trupa, ili sa trupa živine, upotrebom mehaničkih sredstava, što ima za posljedicu gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana. O mašinski separisanom mesu posljednjih godina vode se ozbiljne stručne rasprave i to u dva pravca: prvi je mikrobiološka ispravnost MSM, a drugi mogućnost da se u MSM nalaze i drugi dijelovi životinja kao što su kosti, tetive i slično, a sve to na kraju završi u našem organizmu.

I dok se stručnjaci bave konkretizacijom termina, običnom čovjeku ne preostaje ništa drugo do da svaki put pred frižiderom kaže: “Jesti, ili ne jesti? Pitanje je sad!”