LAKTAŠI,01. februara – Desetogodišnji Đorđe Blagojević rođen je bez desnog uva, ali se ovaj dečak danas, zahvaljujući spretnosti dr Aleksandra Uroševića, fizički ni malo ne razlikuje od svojih vršnjaka.
Doktor Urošević je, naime, malom Đorđu napravio veštačko uvo i to od rebarne hrskavice. Ovaj specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije sa Kliničkog centra Srbije jedini je doktor u našem regionu koji radi ovaj specifični hirurški zahvat.
Kako nam je dr Urošević objasnio, zahvat se sastoji iz dva dela, a maleni Đorđe je uspešno završio prvi deo.
– Rekonstrukcija ušne školjke sastoji se iz dva akta. Prvi je složeniji i duže traje. Kod Đorđa je urađen prvi akt operacije, koji je trajao šest sati. Taj prvi korak je uzimanje rebarne hrskavice, u ovom slučaju sa šestog, sedmog i osmog rebra. Od nje se pravi hrskavičavi okvir koji će, nakon što se na adekvatan način plasira ispod kože gde nedostaje uvo, ostaviti otisak normalne ušne školjke – priča za “Blic” hirurg Urošević.
Pravljenje samog okvira, kaže doktor, jedan je od najsloženijih koraka operacije. Zahteva da se hrskavica posebnim instrumentima rezbari i spaja dok se ne dobije željeni oblik. Aleksandar Urošević objašnjava da, u najvećem broju slučajeva, pacijent ima normalno razvijeno drugo uvo, pa se oblik modelira prema tom uvetu. Dan pred operaciju pravi se skica na posebnom papiru, čiji se otisci prebacuju na hrskavicu tokom operacije. Zatim se priprema i plan operacije, pravi se proračun pozicije i osovine novog uva, koji se obeležavaju na samom pacijentu.
Za ovakav zahvat, dr Urošević kaže, bitno je da pacijent napuni devet do deset godina.
– Nakon što deca dođu u ovaj uzrast, obim grudnog koša je dovoljno veliki da može dati dovoljnu količinu hrskavice potrebne za operaciju. Drugi bitan razlog je što je u ovom uzrastu veličina normalnog uva dostigla veličinu odraslog čoveka i neće više rasti, što je važno jer model novog uva pravimo prema njemu. I treći razlog je da dete bude dovoljno svesno i zrelo da može da poželi ovakvu operaciju i učestvuje u odluci o podvrgavanju istoj – priča ovaj specijalista plastične hirurgije.
Kada je postoperativni tok u pitanju, Đorđe je nakon operacije nosio zavoj naredne dve nedelje, a posebne drenove sa doziranom sukcijom skinuo je posle četiri dana. Za drugi akt operacije potrebno je sačekati da prođe šest meseci.
– Potrebno je da prođe ovoliko vremena kako bi se koža adekvatno prilagodila konturama hrskavičavog okvira koji je postavljen tokom prvog akta. Pošto obično nema dovoljno kože da se pokriju i prednja i zadnja strana uveta, u drugom aktu se najćešće koristi kožni transplantant sa poglavine (koža glave ispod kose) kako bi se zadnja strana uveta pokrila – priča dr Urošević.
Naravno, da bi se ovaj zahvat uspešno uradio, neophodna je stručnost na zavidnom nivou.
– Ja sam stekao neophpodno znanje tokom osmomesečnog boravka kod najvećeg svetskog stručnjaka u ovoj oblasti, dr Fransoa Firmin, u Parizu. Ona mi je prenela svoja znanja, a tokom boravka sam imao i tu čast da joj asistiram u velikom broju ovakvih zahvata – kaže dr Urošević i dodaje da je za ovakve operacije neophodan timski rad, te da mu prilikom svih zahvata pomaže dr Aleksandar Vlahović, dečji plastični hirurg sa Instituta za majku i dete.
Izuzetno skup zahvat
Ovakve operacije su izuzetno skupe zato što postoji malo hirurga na svetu koji ih rade, dugo traju i sprovode se u dva dela. U Americi, na primer, ukupan trošak se kreće između 60.000 i 100.000 američkih dolara dok su u Evropi cene nešto niže, od 20 hiljada do 30 hiljada evra.
– Kao i kod drugih medicinskih usluga, cene u Srbiji su srazmerno niže, ali konkretna cena zavisi od svakog pojedinačnog slučaja i kompleksnosti rekonstruktivnog pristupa koji mora da se primeni, a koji utiče i na trajanje same operacije – kaže dr Urošević.
Blic
