LAKTAŠI.8.aprila- Cvetna nedelja dobila je naziv po prazniku Cveti, kojim se
završava šesta nedelja Uskršnjeg posta. Ove nedelje kreče se voćke, nasađuju kvočke, ali ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju sav cvet smetnuti i neće biti ploda.
U Cvetnoj nedelji padaju praznici Lazareva subota i Cveti.
Lazareva subota je dan koji crkva slavi kao uspomenu na vaskrs Lazarev, koga je iz mrtvih podigao Hristos. Slavi se kao pobeda života nad smrću, a kao simbol toga drži se Vrbica, to jest nose se u procesiji ozelenele grančice vrbe u crkvu na osvećenje, a sutradan se dele vernicima u crkvi. To je tipičan prolećni praznik koji ima znatno dublje korene iz prehrišćanskih vremena o čemu svedoče mnogi elementi i običaji, kao što su uloga zelenila, paljenja vatri, isterivanja zmija, uloge momaka i devojaka, dece i vode.Crkva proslavlja Cveti u znak sećanja na ulazak Hristov u Jerusalim, kada su Hrista jašućeg na magarcu dočekivali s velikom radošću, bacajući ispred njega palmove grančice, kao i cveće, po čemu je ovaj praznik i dobio naziv Cveti.
Čitava nedelja pred ovaj praznik ima naziv Cvetna nedelja, što znači da je u toj nedelji značajnu ulogu imalo cveće, rast biljaka, to jest bujanje čitave prirode. U mnogim selima se tih dana pletu venčići od vrbovih grančica i kroz te venčiće proturaju izleženi pilići i guščići da bi bili zdravi i napredni.
Velika nedelja je sedma, zadnja nedelja Uskršnjeg posta. U narodu se naziva Velika, Svetla ili Strasna nedelja i svi dani u toj nedelji nazivaju se „velikim“. Naročito su interesantni Veliki četvrtak i Veliki petak. Tokom čitave Velike nedelje nekada su vladale stroge zabrane koje su i te kako poštovane. Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti „fras“.
Vrbica, Foto: Goran Srdanov
Na Veliki četvrtak se u crkvi vezuju zvona, pa se umesto zvonima oglašava klepalima. Posle vezivanja zvona propisano je da se ne sme orati, šiti, prati, kako letina ne bi stradala od leda, a valja se vatra paliti da ne bi u kući imali buva tokom godine. Toga dana posebno mesto zauzimao je kult mrtvih i u vezi sa tim je uređenje grobnih mesta predaka i izlivanje vode za mrtve. Taj dan je bio vezan i za devojačka gatanja. „Tako na Veliki četvrtak uveče devojke pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“ Koga te noći devojka od momaka sanja, verovala je da će se za njega udati. U tu svrhu, da bi doznale gde će se udati, da li u selo ili u stranu, mnoge devojke su u bašti sejale bosiljak uoči Velikog četvrtka i sutradan gledale: ako je na poravnatoj zemlji u bašti bio otisak kopita, verovale su da će se udati na stranu (u drugo selo), a ako su videle otisak šape ili ljudskog stopala, to im je bio znak da će se udati u selu. U nekim selima na Veliki četvrtak devojke su pre zalaska sunca drmale rodnu voćku ili drvo zovu tri puta i potom osluškivale koje će ime prvo čuti: ako su čule muško ime, verovale su da će se udati te godine.
