VLAŠIĆ, 08. januara – Vlašić. Hiljadu i po metara nadmorske visine. Milorad Slavnić odrađuje svoju dnevnu turu šetnje od nekoliko kilometara. Kaže da ga je izlečilo kretanje i čist planinski vazduh Donjih Korićana.
Posle ugrađena tri bajpasa odlučio je da se iz Banjaluke sa porodicom preseli na planinu. I nije se pokajao.
– Više nemamo nego što imamo. Uglavnom, nije lako ali je je daleko bolje nego što je u gradu. Meni je daleko bolje. Ja se bolje osećam. Nabavio sam stoku, živim od poljoprivrede – ja, žena i sin – rekao je Milorad Slavnić iz Donjih Korićana kod Kneževa, piše ATV.
Radio je u Čajavecu, kasnije u Oružanim snagama. Prodavao je na pijaci, držao kafanu ali, kaže, više ništa ne bi menjao sa životom na selu. Stan u Banjaluci je ostavio rodbini na čuvanje.
Milorad je, ipak, izuzetak. Ljudi iz Donjih Korićana uglavnom beže u grad. U selu trenutno živi 80 ljudi od čega su samo dva učenika.
Problem je što u selu ima jedino škola sa četiri razreda pa deca sa roditeljima napuštaju ognjišta i odlaze u Kneževo udaljeno trideset kilometara.
– Problem je što odlaze i stariji, a mi smo dokaz da i ovde ima života – dodaje Miloradova supruga Borka. Zimi im je najteže ali, kaže, nek’je samo živa glava.
– Naloži, položi. Super nam je zimi. Zimi nam je odlično, pripremimo zimnice, pripremimo stoci hrane, raskidamo sneg do štale, unesemo drva, naložimo vatru i izmišljamo šta ćemo poesti i popiti i to je to. – rekla je Borka Slavnić, Miloradova supruga.
Traže jedino da imaju prevoz do grada, makar jednom ili dva puta sedmično. I da ih povremeno poseti lekar.
Blic
