BEOGRAD, 26. decembra Zaostavština Nikole Tesle brižljivo je čuvana u Krunskoj ulici. Uz replike njegovih izuma postavljeni su i lični predmeti, a mnogi su zasad, poput kolekcije rukavica i šešira, do konzerviranja i postavke “skriveni” u depou, u koji je ekipa “Blica” dobila retku priliku da zaviri.
Replike izuma već prvim korakom kroz vrata Muzeja Nikole Tesle govore o naučnom radu, ali iz drugog plana njegovi lični predmeti pomažu nam da, barem delimično, proniknemo u um ovog velikana. Deo koji ne čini stalnu postavku, ušuškan u depou, nepregledna je kolekcija, a svaki komad neiscrpna je priča.
I po decembarskom danu hladnije je zato u podrumu Muzeja Nikole Tesle, koje je i skladište. Prošle godine postavljena centralna klimatizacija održava temperaturu predmeta smeštenih u ormane i plave kasete. Uslovi temperature su ujednačeni, jer ono što je najopasnije za istorijske predmete koji se čuvaju u muzeju su nagle promene uslova.
Kao da su od lomljivog materijala, rukavice u posebnoj kutiji i umotane dodatno i u hartiju strpljivim, sporim pokretima otvara kustoskinja Ivana Zorić.
– Sve je zanimljivo. Šta god da dotaknete u vezi sa Teslinom zaostavštinom, uvek može da se isplete dobra priča. Ima tu kravata, rukavica, odela, tehničkih uređaja… Pored ovih kaseta i u drvenom ormanu još je podosta predmeta. Trudimo se da u toku svake godine konzerviramo dvadesetak , ali to ide relativno sporo jer taj tretman prolaze i najugroženiji predmeti, pre svega od svile – priča Ivana Zorić.
Ona se, kako kaže, najviše bavila fotomaterijalom naučnika.
– Interesantne su fotografije izuma, ali i portretne i grupne fotografije, na kojima su se našle i poznate i nepoznate ličnosti. Zanimljivo je kako su se tu našle, šta su mu značile, ko su. Na njima su neki naši čuveni naučnici, Teslini prijatelji, uglavnom pisci, pesnici, umetnici… Ali, ima i fotografija nepoznatih ličnosti koje su prosto htele da mu pošalju svoje fotografije, često uz neka pisma. Naučnici amateri obrazlagali su svoje izume, pokušavajući da dobiju neku potvrdu od njega, a drugi su mu tražili i finansijsku pomoć – objašnjava kustoskinja.
Iza vratanca jednog od plavih sanduka pokazuje nam tri reda slamnatih i crnih šešira koji bi pronašli svoje mesto u modi svake epohe. Tri “dugmenceta” unutar kasete ukazatelji su promena, važnih za njihovo čuvanje.
Ono što tek sledi u obelodanjivanju je Teslin pres kliping, koji se trenutno obrađuje i biće digitalizovan.
– Tesla je čuvao veliki broj isečaka iz štampe, kao i stranica tek spremnih za isecanje, koje bi neka od njegovih sekretarica u knjigama upisivala sa datumima i nazivima novina. Na ovaj način možemo da pratimo njegova intresovanja i da vidimo o čemu je razmišljao tokom jednog perioda života.
Tesla i među pevačima, poljoprivrednicima…
I u pisanoj reči Teslino nasleđe zabavno je proučavati i videti njegovu narav, koliko je još za života bio cenjen među insitucijama, uglednicima, ali i običnim narodom, što je proučavala kustoskinja Milica Kesler.
– On ima mnogo diploma, koje dobijao od prestižnih insitucija, univerziteta, akademija. Od Jejla, Kolumbija koledža, bečkog i praškog univerziteta ima počasne doktorate. Mada nije bio neko ko je formalno trebalo da ih dobije, tehnička odeljenja ovih univerziteta zbog dostignuća dodeljivala su ih – navodi Kesler.
Ni to nije sve.
– Meni je zanimljivo što je dobijao priznanja od nekih potpuno amaterskih društava, pa i pevačkih. Mi ne znamo da li je Tesla ikada pevao. Posebno je, zaista, od Pevačkog društva “Nikola Tesla”, kulturno-umetničkog društva “Beogradskih elektrana”. Između 20-tih i 30-tih pisali su mu pismo i zamolili ga da se njihovo društvo zove po njemu. On im je odgovorio da mogu, na šta su mu oni poslali diplomu i zahvaljujući mu se što im je između ostalog postao kum. Tesla je zatim rešio da se zahvali, tako što im je napravio zastavu, kojoj je na sredini bila izvezena zlatna lira, kroz koju udara munja i poslao im je koplje za vrh štapa na kome stoji ta zastava – prepričava Kesler i dodaje da je u arhivi i diploma poljoprivrednog društva, za koje nije jasno kakve je veze imao sa njima i zaključuje: “Svi su hteli na neki način da ga prime u svoje redove.”
– Na ozbiljnoj kolekciji čestitki bi nam pozavideo i veliki broj PTT muzeja u svetu. U njoj su se mogle pratiti još od početka nastanka čestitke. Prva, najstarija je iz 1890. ili 1891. i još uvek rukom slikana. Slao mu ih je veliki broj običnih ljudi: sobarice iz hotela, prodavac povrća, zatim neki Oskar Miler, prodavac kamiona. Ne znamo kako su došli s njim u kontakt, ali to nam govori da je bilo ljudi koji su želi da mu na neki način kažu da ga vole – dodaje Kesler.
Renovirana konzervatorska laboratorija
U Muzeju Nikole Tesle juče je predstavljena renovirana konzervatorska laboratorija u kojoj se obavlja konzervacija dokumenata iz Tesline lične arhive.
– Ovo je formalno otvaranje naše laboratorije koju smo adaptirali, uz pomoć Gradskog sekretarijata za kulturu, a najzaslužniji je arhitekta Pavle Vasev – rekao je direktor muzeja Branimir Jovanović i dodao da je ove godine nabavljen veoma važan uređaj za konzervaciju papira.
Muzej Nikole Tesle obišlo je ove godine rekordnih 120.000 posetilaca, a muzej je organizovao izložbe u Sloveniji, Moskvi, Pertu, Sidneju i Šangaju, rekao je danas direktor te ustanove kulture Branimir Jovanović sumirajući rezultate ostvarene tokom 2017.
Blago muzeja zahvaljujući sestriću
– Cela Teslina zaostavština preneta je iz Sjedinjenih Američkih Država zahvaljujući njegovom setriću Savi Kosanoviću. Sve što je nasledio nekoliko godina potom je preneo kod nas. Danas je Teslina arhiva na međunarodnom nivou pod zaštitom Uneska, što je jedan od retkih slučajeva u svetu, obično su to pojedinačni predmeti. Na nacionalnom nivou je kulturno dobro od izuzetnog značaja – kaže Kustostkinja Ivana Zorić.
Blic
